Izvor: Blic, 24.Dec.2009, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne mogu sami da odu na predstavu
Da osobe sa invaliditetom imaju želju da budu, ne samo posmatrači kulturnih dešavanja već i učesnici zaključeno je juče na tribini pod nazivom „Osobe sa invaliditetom i kultura" održanoj u Studentskom kulturnom centru.
Tokom razgovora prisutnih, među kojima su bili istaknuti umetnici sa i bez invaliditeta, skrenuta je pažnja na brojne probleme među kojim je najveći onaj koji se odnosi na arhitektonske barijere.
- Cilj tribine jeste da se pokrenu inicijative >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako bi svet kulture postao dostupniji za osobe sa invaliditetom. Kad se o tome priča, ne misli se samo na osobe korisnike kolica, već na osobe sa različitim teškoćama - kaže Darko Ivić, predsednik Savetodavnog tela za osobe sa invaliditetom pri kabinetu gradonačelnika Beograda, napominjući da, iako osobe sa invaliditetom pokazuju talente u raznim umetnostima, one im nekad nisu dostupne.
- Nekoliko puta mi se desilo da pozovem svoje prijatelje koji su osobe korisnici kolica na neku od predstava u našoj produkciji, a da ne postoji prilazna rampa u tom pozorištu - kaže Bata Karadžić, direktor distributerske kuće „Favi", koji je jednom morao svog prijatelja u pozorište da uvede kroz sporedne ulaze.
Tokom tribine koju je organizovalo udruženje hendikepiranih lica za humanitarne ciljeve "Koloseum", a pod pokroviteljstvom Opštine Savski venac, prikazani su video zapisi sa raznih događaja. Tako da su prisutni, između ostalog, mogli da vide kako plešu korisnici kolica, osobe oštećenog sluha u predstavama pantomime decu oštećenog vida koja sviraju i pevaju.
- Do sad sam izdala dve knjige poezije, a u pripremi je i treća knjige dečje poezije. Dobitnica sam brojnih nagrada, što u zemlji tako i u inostranstvu, ali za to niko ne zna jer mediji u zemlji nisu izveštavali o tome - kaže Nataša Orozović, napominjući da se nada da će neko od izdavača imati „sluha" i pomoći joj da objavi svoje treće delo.
Problem i školovanje
Kad sam upisala fakultet bilo mi je teško da pratim nastavu. Moj sluh je 95 odsto oštećen, tako da profesoru moram da „čitam" sa usana. Mnogo je mojih vršnjaka koji i pored talenta za neku od umetnosti, ne mogu da se školuju - kaže Nataša Planinčić (21) student druge godine Fakulteta primenjenih umetnosti.
