Izvor: Blic, 09.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najlepše parče zemlje Srbije
Najlepše parče zemlje Srbije
DESPOTOVAC - Miodrag Nikodijević iz Lisina kod Despotovca, poseduje komad zemlje o kome ljubitelji prirode samo mogu da sanjaju. Na njegovom imanju nalaze se vodopad reke Resave Veliki buk, pećina koju je pretvorio u restoran, vodenica stara više od 100 godina ispod koje se nalazi ribnjak, njiva u podnožju planine Beljanice...
- Mi ovde za srce i dušu gradimo turistički objekat u etno stilu. Ne želimo da remetimo i narušavamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prirodu, već je samo obogaćujemo novim sadržajima. Ovo je bio tradicionalno stočarski kraj. Međutim, cena stoke je naglo pala i nismo imali kud, morali smo da se oslonimo na naše prirodne lepote i počnemo da razvijamo seoski turizam. Okrenuli smo se neiskorišćenim potencijalima. Država se smanjila, a novčanici istanjili, tako da je sada akcenat na bližim destinacijama, koje, nažalost, nisu bile popularne pre nekoliko decenija. Tek sada naši ljudi otkrivaju prirodne lepote svoje države, koje ne zaostaju za onima iz bivših bratskih republika - objašnjava Nikodijević.
I zaista, za sada još uvek malobrojni turisti koji posete Gornjoresavski kraj, budu očarani prirodnim lepotama podno planine Beljanice, i prosto ne mogu da veruju da takav raj postoji u zemlji Srbiji. Planovi za razvoj turizma podno Beljanice datiraju od pre svega 15 godina, a prvi koraci učinjeni su tek nedavno.
Miodrag Nikodijević kaže da je sa svoje tri ćerke, zetovima i unucima krenuo u kako kaže 'turističku avanturu'.
- Seoski turizam se polako razvija. Radimo za srce i dušu i biće to 'Lisinski raj'. Na mom imanju putnici namernici mogu da vide kako se melju kukuruz i pšenica u vodenici, učestvuju u pripremi pogača ispod sača. Na tradicionalan način se priprema kačamak u bakraču, pasulj u zemljanom grnetu. Sir, kajmak i jagnjetina sa obližnjih proplanaka, kao i pastrmka i domaća rakija od šljive ranke su nezaobilazan dekor u mom 'pećinskom' restoranu. Sva hrana je sa prostora okolnih resavskih sela, dakle, ekološki čista i nezagađena. Svako ko jednom dođe, okusi naše đakonije i upozna prirodu, garantovano se ponovo vraća. Sve više je onih koji svake godine obavezno navrate. Ono što nam nedostaje su smeštajni kapaciteti. Nažalost, mnogi naši gosti žele da ostanu ovde nekoliko i više dana. Ali, mi nemamo gde da ih smestimo - kaže Nikodijević. Irena Ivković
