Izvor: Večernje novosti, 24.Jun.2013, 18:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NS: Nema više sramote

EKONOMSKA kriza, gubitak radnog mesta i nemaština, primoravaju sve više Novosađana da dođu na vrata Centra za socijalni rad, tražeći pomoć, kako bi porodici obezbedili jedini, kakav-takav siguran prihod. Za prvih pet meseci ove godine podneto je 1.849 zahteva za ovu prinadležnost, što je za 24 odsto više nego u istom periodu lane, kada je 1.486 tražilo pomoć.Predočavajući sumorne podatke novosadske svakodnevice, Nenad Drašković, direktor novosadskog Centra za socijalni rad, veli da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je pravo na socijalnu pomoć ove godine ostvarilo 3.815 porodica, koje ukupno broje 9.843 člana. U 2012. godini pravo na redovno primanje u vidu socijalnu pomoć su imale 3.433 porodice sa 8.756 članova.Iz godine u godinu se broj ljudi koji traže socijalnu pomoć povećava, i više nema pravila ko je traži. Centru se obraćaju mladi nezaposleni sa tek osnovanim porodicama, fakultetski obrazovani, "armija" radno sposobnih, ali svrstanih u tehnološke viškove, stariji sa najnižim penzijama od 12.000 dinara, čiji je broj, takođe neprestano u porastu.DECA U STRUKTURI osoba koje su korisnici socijalne pomoći u 2013. godini, kako objašnjavaju u Centru, najviše je odraslih - njih 4.817. Starih ima 288, mladih (uzrasta od 18 do 25 godina) je 884, dok su deca, razumljivo, najbrojnija – 3.856.- Nekada je bilo sramota tražiti socijalnu pomoć - kaže Drašković. - Nažalost, sada su okolnosti takve, da je sve više onih koji su prinuđeni da nam se obraćaju. Ljudi, pa i društvo, sve su siromašniji, a resursi ostaju isti i stvara se jaz između sve većih potreba i sve manje resursa da se tim zahtevima za pomoć i udovolji.U Novom Sadu je oko 30.000 nezaposlenih, a ako im se pridruže i oni koji mesecima ne primaju platu, čiji se broj samo nagađa, onda ne čudi što mnogi, jedini izvor egzistencije vide u ovoj prinadležnosti.Sonja M., samohrana majka koja brine o ćerki i bolesnoj majci, namerava da traži socijalnu pomoć za majku, koja nema penziju, jer je celog života domaćica.- Sa mojom platom od 15.000 dinara, kada platim kiriju, teško sastavimo i nekoliko dana, a ne ceo mesec - kaže ova žena, ne krijući da je i ranije razmišljala da podnese zahtev za socijalnu pomoć, ali ju je bilo sramota.

Nastavak na Večernje novosti...