Izvor: B92, 30.Okt.1999, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguce povecanje broja pripadnika KFOR-a
Komandant Kfora, nemacki general Klaus Rajnhart rekao je danas da je "besan" zbog nedavnog napada na konvoj srpskih izbeglica u Peci i istakao da se tokom rada na Kosovu nece osvrtati na dogadjaje iz proslosti. "Mislim da postoji veliki broj stvari koje bi Kfor mogao bolje raditi uz pomoc lokalnog stanovnistva", rekao je Rajnhart na konferenciji za novinare koju je odrzao u Pristini tri sedmice nakon preuzimanja funkcije komandanta multinacionalnih snaga. Prema njegovim recima, situacija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Kosovu bolja je nego pre dva meseca. Dodao je da su u toku ragovori oko pronalazenja boljih resenja oko dve kriticne tacke u pokrajini - podeljenom gradu Kosovskoj Mitrovici i Orahovcu, gde vec dva meseca postoji problem sa rasporedjivanjem ruskih vojnika. Govoreci o polozaju manjina na Kosovu, posebno kosovskih Srba, nemacki general je kazao da je dosao u pokrajinu "da bi svima osigurao pravo na zivot". Nemacki general je, takodje, izrazio "zadovoljstvo cinjenicom sa se Srbi vracaju na Kosovo", i dodao da u pokrajini, prema procenama medjunarodnih snaga, zivi oko 100.000 Srba. Bez obzira sto krivulja zlocina opada, moram da istaknem potpuni nedostatak tolerancije medju nacionalnim zajednicama na Kosovu, sto mora biti privedeno kraju, rekao je nemacki general, izrazivsi, istovremeno, nezadovoljstvo saradnjom lokalnog stanovnistva sa pripadnicima Kfora i Civilne misije UN . Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Balkan i predstavnik UN u Paktu za stabilnost jugoistocne evrope Karl Bilt izjavio je da je siguran da ce Kosovo postati "nezavisna republika". "Ono vise nikada nece uci u sastav Srbije, taj koncept zauvek pripada proslosti", rekao je Bilt zagrebackom "Jutarnjem listu". "Republika Kosovo bi u postmilosevicevskom razdoblju mogla postati deo reformisane, demokratske jugoslovenske federacije, zajedno sa Crnom Gorom i Srbijom, i uci u evropske integracije zajedno sa drugim drzavama u regionu", kazao je Bilt. On je dodao da je cilj medjunarodne zajednice da uspostavi republiku Kosovo, koja ce funkcionisati prema evropskim standardima demokratije, ljudskih prava, tolerancije i privrede. Povodom ucestalih napada Albanaca na pripadnike srpske zajednice na Kosovu, predstavnici medjunarodnih snaga pominju cak mogucnost povecanja broja pripadnika KFOR-a, kako bi se bezbednosna situacija popravila. Americki predsednik Bil Klinton, medjutim, smatra da okolnosti u juznoj pokrajini, jos nisu takve da bi zahtevale slanje dodatnih mirovnih snaga. Klinton ocenjuje da bi raspolozive snage na Kosovu trebalo rasporediti na najbolji nacin, a tek potom odlucivati o eventualnom povecanju tih snaga. U tom kontekstu, sef civilne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu Bernar Kusner u svom clanku za madjarski privredni i politicki magazin "HVG" ocenjuje, pak da "medjunarodna zajednica trosi puno novca i energije, da Kosovo bude preobrazeno u demokratsko i multietnicko drustvo, koje se gradi na postovanju osnovnih ljudskih prava svakog pojedinca". On je, medjutim, primetio da "ovaj cilj nece nikad da se ostvari ako se nastave neprijateljstva i krvavi obracuni albanske vecine i srpske manjine". Kusner je naglasio da "medjunarodna zajednica poklanja sve vise paznje zastiti manjina, pre svega Srba na Kosovu". On je potvrdio da ce Kfor prekomandovati vise vojnika u one regione gde je manjinama potrebna veca zastita i izneo da ce biti zapoceto zajednicko patroliranje sa policijom UNMIK prvih clanova kosovske policije, medju kojima ima i Srba. Medjunarodne snage KFOR-a broje sada 50.000 vojnika iz 29 drzava, od cega je na samom Kosovu stacionirano 41.000 vojnika. Ekspert Instituta drustvenih nauka u Beogradu, za kosovski problem, Zoran Lutovac, u izjavi za B2-92 kaze da preraspodela ili cak povecanje broja medjunarodnih snaga, kao usamljen cin, nece umnogome promeniti klimu u juznoj pokrajini, ali ce bar znaciti da je medjunarodna zajednica spremna da pokloni vecu paznju problemu srpske zajednice. Lutovac primecuje da ce, uprkos svemu, medjunarodni predstavnici vrlo brzo biti primorani da prihvate "fakticko stanje" na Kosovu, odnosno cinjenicu da su se sacuvale neke srpske enklave, koje su odlucne da se odrze.
