Izvor: B92, 11.Okt.2013, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri i činovnici
Sve je izlišno, činovnici na šalterima i dalje su neumoljivi, potcenjivački osorni, možda i više nego ranije.
U rano jutro, dvadeset minuta pre šest sati, novi ministar kulture javio se telefonom prvom potpredsedniku vlade i saopštio mu da pomoćnik prethodnog ministra ne uživa njegovo poverenje i da treba obavezno da bude smenjen, odmah... Može izgledati u prvi mah, s obzirom na aktere, da je to deo dijaloga neke nepoznate, nepročitane, neizvedene drame ili uvertira >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za muzičko-scensko delo. Ali, tako je bilo... Prvi potpredsednik Aleksandar Vučić je bio iznenađen pozivom u taj rani jutarnji čas, ali novi ministar Ivan Tasovac ga je podsetio na njegove izjave da radi po dvanaest časova dnevno, pa i više, i sada pokazuje da i on sam, eto, radi , ako treba i dvadeset četiri sata...
Većini koja se unisono informiše posredstvom malog ekrana te efemerne pojedinosti dostojne tabloida nisu dostupne, to su epizode koje mogu biti prenebregnute. Ima i drugih nepoznatih stvari ako su one uopšte bitne. Naravno, ne postoji apsolutna jasnost i javnost svega. Neke čestice ipak prodru i dopru, namerno ili slučajno.
Onomad su se kao nepozvani gosti na javnom mestu pojavila dva visoka državna funkcionera, članovi vlade Zorana Mihajlović i Aleksandar Antić. Ministarka za energetiku iznenadila je činovnike na šalterima gde se plaća struja, a ministar saobraćaja, po povratku s puta, bio je iznenađen lošim stanjem na beogradskom aerodromu. Za večinu drugih to nije zapanjujuće. Gore od toga je što se situacija nakon banjavanja ministara nije popravila. Sve je izlišno, činovnici na šalterima su i dalje neumoljivi, potcenjivački osorni, možda i više nego ranije.
A što se tiče saobraćaja, ne avionskog nego drumskog, situacija je ovih dana bila upečatljiva, slikovita i zbunjuju a, posebno na Ibarskoj magistrali kod mesta Dići, na delu koridora izme u Ljiga i Preljine, u blizini tunela Štavica gde se gaje šampinjoni... Gužva i česti zastoji prouzrokovani su izgradnjom novog puta, ali posao vidno ne odmiče jer tamo nema radnika, kao da su otišli da beru gljive. Tek dvojica koji autoritativno stoje, ali umorno mašu zastavicama i pored semafora ispred kojih se stvaraju kolone vozila pokušavaju da regulišu začepljeni saobraćaj, dok tamo negde stoje usamljeni jedan valjak i kamionet. Radna atmosfera na gradilištu, reklo bi se, nije na nivou. Dotle, neki ministri rade punom parom, od zore do mraka i stiču legitimnost. Posle ključne predizborne Brešanove rečenice „Ko god dobije, svi smo izgubili", u
cvokotanju dok traju probe za sezonu grejanja shvata se u blagoj jesenjoj depresiji da je kriza velika, ali šanse su ogromne, kako je uostalom već uočeno i rečeno, filozofski.
Politička i kulturna scena obiluju događajima u kojima svima baš ne odzvanja sreća. Jedni su bojažljivi, povučeni u sebe, drugi bahati.
Ministri ne padaju s neba. U teatru, pored ostalog, pa nju ovih dana privla i premijera Nušićeve „Gospođe ministarke", uz oreol svevremenosti što se diskretno podrazumeva... Uloge, i ženske, tumače muškarci, kao u antičko vreme. Gramzivost, nezajažljivost kamarile, automobili, šoferi, službena putovanja koja gube romantiku kad se ukazuje na njihovu neopravdanost. Iako pred nosom, privilegije kao podanička zloupotreba vlasti, sada su izgleda na meti. Ono na šta se dugo čekalo, sada se dočekuje uz mešavinu protivljenja i srdžbe. Ništa se ne događa prekonoć. Hijerarhija ima svoje stepenike, ne predaju se tako lako ni vlast, ni bogatstvo.
