Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jan.2011, 06:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marković: Ne može se bez vere u budućnost
BEOGRAD -
Stručnjak Instituta za evropske studije Slobodan Marković izjavio je danas da društvo koje nema veru u budućnost dovodi u pitanje sopstveni opstanak.
"Atmosfera defetizma odgovara svim onim segmentima društva koji ne žele promene, koji su zadovoljni postojećim stanjem, ili koji se plaše da bi sređivanjem stanja u zemlji mogli da dođu na udar pravnog sistema i pravne države", rekao je Marković Tanjugu.
Na polovini puta
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << njegovim rečima, u Srbiji se mnoge stvari automatski politizuju, pa i optimističke izjave i poruke predsednika i premijera.
"Dakle, normalno je da ljudi koji vode državu sa optimizmom gledaju na budućnost, ako posmatramo gde smo mi bili 2000. godine", rekao je Marković.
Kako je podsetio, Srbija je pre petooktobarskih promena bila druga zemlja u svetu po korupciji, odmah iza Nigerije, i imala status afričkih zemalja po bruto domaćem proizvodu, da je bila potpuno izolovana i izopštena iz svetske zajednice.
"Ako poredimo to sa sadašnjim stanjem, možemo reći da je sigurno preko polovine svega onoga što je trebalo da se obavi, obavljeno u prethodnih deset godina", naveo je Marković, ali da "nije obavljeno sve ono što se očekivalo, i ne onim tempom kojim bi građani možda to želeli".
On smatra da svi kritičari treba da uzimaju u obzir razliku između velikih očekivanja i nadanja i postignuća, ali i razliku između zatečenog i postignutog stanja.
Prema njegovim rečima, kada se uzmu u obzir ti parametri "postignut je jedan veoma dobar uspeh".
"Mislim da razloga zaista za pesimizam nema. Mi smo sad upravo na sredini puta. To je neka prelomna tačka kada ćemo preći jednu crtu iza koje nema povratka, iza koje zaista sledi potpuno uključivanje zemlje u evropske tokove. Mislim da zato u nekim krugovima možda i raste nervoza", istakao je Marković.
Primer 1915.
On je podsetio na više primera iz srpske istorije, kada, uprkos veoma teškim okolnostima, građani nisu gubili veru u bolju sutrašnjicu, zbog čega su i uspeli da prevaziđu nedaće.
"Na primer, 1915. je srpski narod stradao na svakom koraku u Srbiji od tifusa, u Albaniji od gladi. Tada ni u jednom trenutku ni srpski politički vrh, ni srpski vojnik, seljak, nije posumnjao da će zemlja biti izgubljena. U svakom trenutku je imao veru, da će ona biti obnovljena", naveo je Marković.
Prema njegovim rečima, u jednom takvom tragičnom trenutku postojao je potpuni optimizam i potpuno ubeđenje da će Srbija biti obnovljena.
"Utoliko je čudnije da, kada uporedite to stanje beznađa u kojem su ljudi bili puni optimizma sa današnjim stanjem, neko danas može da ne bude optimista", kaže Marković.
"Ako su ti ljudi mogli da smognu snage da iz takvog jednog stanja izvedu Srbiju na put obnove, ujedine sve južne Slovene u zajedničku državu, kakav je tek potencijal danas u našem društvu. Ali, ako se taj potencijal stalno potiskuje time što se insistira na nekim negativnim stranama društva, insistira na nekim devijantnim ponašanjima i ne govori se o tome koji se sve segmenti društva razvijaju, onda će to imati određene posledice", smatra Marković.
Kako je zaključio, prostora za optimizam ima, ali je potrebno da se svo znanje i aspiracije stave u službu opšteg društvenog dobra, čime će se omogućiti da Srbija uhvati korak sa onim zemljama sa kojima je korak izgubila osamdesetih i devedesetih godina.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
