Izvor: Danas, 21.Jan.2010, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marijin i Luj-Filipov most na Seni
Kada sam kasnojesenjske večeri ponovo sreo Senu, smireno ju je kvasio sitan dažd. Sena je stalno ustreptala, namreškana čak i dok ne duva. Od reke, moj prozor dele svega tri reda drveta pegave kore. Pogled pravo ometa mi lelujavo, smežurano lišće koje, menjajući boju skoro svakim danom, smelo podnosi blagu studen, i nekakvi okrugli plodovi gusto okačeni o granje. Ipak, uspevam da razaznam par labudova, koji doveslaju ili pokatkad dolete uz vodu, pa se onda prepuste toku i, čeprkajuči neprestano kljunom po reci, lagano napuste vidokrug. Isto nizvodno, i po danu i po mraku, promiču lađe natovarene radoznalim namernicima što Pariz ne osmatraju očinjim vidom, nego sočivom naprava. Sva važna i lepa zdanja gurala su se stolećima kako bi se smestila blizu Sene. Zato ih brodovi s radoznalcima obilaze bez po muke.
