Izvor: RTS, 06.Dec.2009, 08:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Malo organske hrane

Italija je najveći proizvođač organske hrane u Evropi. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji se na samo 0,3 odsto obradivih površina proizvodi hrana bez upotrebe hemije.

U svetu se povećava proizvodnja organske hrane, jer je potrošači više traže od one proizvedene na tradicionalan način.

Zato su u odnosu na pre desetak godina i evropski farmeri za gotovo trećinu povećali površine na kojima se proizvodi hrana bez upotrebe hemije.

U Srbiji, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nezvaničnim podacima, na samo 0,3 odsto obradivih površina 400 poljoprivrednika proizvodi hranu bez upotrebe hemije.

Za sada 46 zemljoradnika u Srbiji imaju sertifikate za proizvodnju organske hrane.

Jedan od onih sa najvećim iskustvom u tom poslu, od 1989. godine jeste Andrija Vozar iz Kisača kod Novog Sada.

Na 17 hektara, uzgaja 50 vrsta povrća. Njive je ogradio tampon zonama, da bi useve sačuvao od uticaja hemijskih preparata sa susednih parcela.

Andrija Vozar kaže da useve štiti raznim biljnim čajevima koji su dozvoljeni i nalaze se na tabeli Ministarstva poljoprivrede.

"Povrće je sertifikovano, nema veštačkog đubriva i  upotrebe hemije, ničega što bi ugrozilo ljudsko zdravlje. Usevi se štite raznim biljnim čajevima koji su dozvoljeni i nalaze se na tabeli Ministrstva poljoprivrede", rekao je Vozar.

Svakog dana, na novosadskim pijacama proda se jedna tona organskog povrća, koje je 30-40 odsto skuplje od onog proizvedenog na uobičajen način.

Prema zvaničnim podacima Ministrstva poljoprivrde organskom proizvodnjom hrane obuhvaćeno je oko 500 hektara, nezvanično to je četiri i po hiljade hektara.

U Evropi, Italija je najveći proizvođač organske hrane, na milion i sto hiljada hektara. Španija takve biljke gaji na 900 hiljada hektara, a Nemačka na 800 hiljada.

Nacionalno udruženje uvodi red u organsku proizvodnju hrane

Da bi se uveo red u organsku proizvodnju hrane u Srbiji, krajem maja osnovano je Nacionalno udruženje.

Nada Mišković, iz Nacionalnog udruženja kaže da je cilj ovog udruženja da se obezbedi sve ono što bi seljaku pomoglo da jeftinije proizvodi ono što želi.

"Cilj udruženja je da se seljaku obezbedi jeftinija sertifikacija, zaštitna sredstva, seme i sve ono da on može jeftinije i bezbedno da proizvodi ono što želi"

Proizvodnju organske hrane kontroliše desetak stručnih organizacija, čiji kontrolori, najčešće u ime stranih kupaca, nadgledaju proizvodnju na imanjima seljaka.

Usluge naplaćuju 50 do 150 evra po hektaru. Austrijske farmere, na primer, to košta desetak puta manje.

Mirjana Milošević iz Ministarstva poljoprivrede kaže da postoje sredstva koja je obezbedila slovačka vlada za uvođenje sistema institucionalnog i zakonodavnog okvira u organsku proizvodnju hrane.

"Slovačka vlada je obezbedila srdstva za uvođenje sistema institucionalnog i zakonodavnog okvira u organsku proizvodnju hrane. To je potrebno iz tog razloga što Srbija nema organizovanu proizvodnju, nema organizovanog sistema i proizvodi organsku hranu na svega 0.3 odsto obradivih površina" rekla je Miloševićeva.

Slovačka vlada namenila je 300 hiljada evra svojim stručnjacima koji će u našoj zemlji postaviti sistem proizvodnje organske hrane, prilagođen propisima Evropske unije.

Nastavak na RTS...