Izvor: RTS, 22.Avg.2011, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza jača ekstremnu desnicu
Ekstremno desne partije u Evropi sve češće dobijaju podršku na izborima i postaju uticajne u parlamentima. Te stranke, u vreme ekonomske krize, osvajaju birače koji osećaju da su im ugroženi posao, način života ili identitet.
Tragedija u Norveškoj skrenula je pažnju na ekstremno desne partije u Evropi. Na izborima dobijaju značajnu podršku i postaju uticajne u parlamentima. I u Evropskom parlamentu, na izborima pre dve godine, osvojile su više poslaničkih mesta nego >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ranije.
Švedska, Finska, Danska i Holandija samo su neke od evropskih država sa jakom ekstremnom desnicom koje, u vreme ekonomske krize, netrpeljivošću prema imigraciji i islamu ili Evropskoj uniji, osvajaju birače koji osećaju da su im ugroženi posao, način života ili identitet.
Tim Bejl, sa Univerziteta u Saseksu, kaže da veći broj imigranata ne znači nužno veći uspeh ekstremne desnice, ali imigracija koja stvara društvo "nepoznatih stranaca", jeste jedan od razloga njenog uspeha.
"Neki od nas takvo društvo vole, a drugi ga se boje, posebno ako imigranti konkurišu za naša radna mesta, stanove, socijalna davanja, pa i naše žene", kaže Bejl.
Kriza je tradicionalnim vladajućim velikim partijama oduzela moć da biračima obećavaju siguran posao, penzije i druga socijalna davanja.
Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose kaže da su se obnovljene stare desne snage "uhvatile" na tegobe "malog" čoveka, odnosno srednje klase.
Tradicionalno vladajuće velike partije pokušavaju da zadrže birače igrajući na protivničku kartu.
(Ne)ispunjena obećanja
U Francuskoj je Nikola Sarkozi svestan snage Marin le Pen, koja umesto oca Žana Marija, vodi "Nacionalni front" i kojoj predviđaju ulazak u drugi krug predsedničkih izbora sledeće godine.
"Nikola Sarkozi dao je više obećanja na osnovu platforme Nacionalnog fronta i uspeo da nam preotme nešto glasača. Ali, on ta obećanja ne može da ispuni, što je stvorilo razočaranje kod Francuza. Reč je o krizi političkog integriteta i poštenja", ističe Marin le Pen.
Analitičari, ipak, kažu da sve to ne znači trajnu promenu političke mape Evrope. Simeon Pobulić kaže da će kriza uzdrmati sve konvencije, sve tradicije i sve ustaljene modele, pa i stranke.
"Pojaviće se razne male grupe koje će čak postići i značajan rezultat. Međutim, to je sve privremenog karaktera, jer ove male grupe takođe nemaju odgovor na današnje probleme", kaže Pobulić.
Analitičari ukazuju i na to da se biračima čini da imaju malo političkog uticaja na donošenje odluka u Briselu, jer je, uprkos obećanjima da će biti bliži ljudima, mehanizam zajedničkih institucija većini ostao dalek i nerazumljiv.
Zato ekstremnoj desnici u zemljama Evropske unije uspeva da pridobije birače i antibriselskom retorikom.
