Izvor: Southeast European Times, 16.Nov.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krivična prijava protiv bivšeg bugarskog ministra

Bivši bugarski premijer Sergej Stanišev pod istragom je zbog slučaja curenja poverljivih informacija, dok se protiv člana njegove vlade vodi istraga zbog kriminalnog kršenja poverenja, dok je drugi već osuđen zbog zloupotrebe položaja.

16/11/2009

(Razni izvori -- 08/09/09 - 09/11/09)

Tužilaštvo u Bugarskoj pokrenulo je istrage protiv nekoliko bivših ministara i šefova državnih agencija zbog sumnje da su bili umešani u korupciju, malverzacije ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << druge nezakonite radnje.

Po položaju najviši među njima je vođa glavne opozicione stranke, Bugarske socijalističke partije (BSP) i bivši premijer Sergej Stanišev. Trećeg novembra glavni tužilac Boris Velčev zatražio je od parlamenta da Staniševu ukine imunitet da bi se protiv njega pokrenula istraga u vezi sa nedostajućim poverljivim izveštajem kojim mu je poveren prošle godine.

"Protiv Staniševa će se voditi istraga zbog gubitka dokumenata i materijala koji sadrže poverljive informacije koje su državna tajna", kao i zbog toga što je "zbog nemara došlo do otkrivanja informacija koja predstavljaju državnu tajnu", piše u saopštenju kancelarije Borisa Velčeva.

Dokument u pitanju je dopis koji je pripremila Državna agencija za nacionalnu bezbednost (DANS) o "delima pojedinaca i krugovima koji vrše destruktivan uticaj na funkcionisanje ministarstava i organa državne uprave".

Skandal je izbio prošlog meseca, kada je aktuelni premijer Bojko Borisov izjavio da mu je bivši agent DANS Aleksej Petrov dao nedostajući izveštaj. U skladu sa pravilima o postupanju sa poverljivim informacijama, Stanišev je trebalo da vrati dokument specijalnoj službi u Savetu ministara, ali to nije učinio. Nejasno je kako je Petrov, koji je bio savetnik bivšem načelniku DANS Petku Sertovu, došao u posed pomenutog dopisa.

Poverljivi izveštaj je ubrzo potom objavljen na Internetu.

Tvrdeći da je vratio izveštaj agenciji za bezbednost, bivši premijer negirao je da je učinio bilo šta nezakonito, ali je rekao da će se dobrovoljno odreći imuniteta zbog istrage. Prema rečima gradskog tužioca Sofije Nikolaja Kokinova, istraga će se istraga u tom slučaju voditi i protiv osobe bliske Staniševu, koja je nastupala kao posrednik.

Borisov je zatim rekao medijima da je ukupan broj tajnih dokumenata sa kojima njegov prethodnik nije postupao prema predviđenom postupku ukupno jedanaest, od kojih je jedan sadržao podatke o kanalima krijumčarenja, a drugi o rastućem energetskom uticaju Rusije.

Istraga protiv Staniševa naišla je na oštre kritike predsednika Georgija Prvanova, koji je stao u odbranu njegovog naslednika na čelu BSP. On je rekao da će vlada tužiti bivšeg premijera zbog "zaturenog dosijea", a da ne radi ništa na tome da uhvati mafijaške bosove.

Stanišev se susreo sa gradskim tužiocima prošlog meseca. [Geti Imidžis]

"Zašto vlada ne deluje tako oštro protiv bosova organizovanog kriminala, koji su postali simboli bugarske tranzicije", rekao je Prvanov 9. novembra. "Ne mogu da se otrgnem utisku da su veliki mafijaški bosovi još uvek nedodirljivi."

Borisov je odmah odgovorio. Podsetio je predsednika da je bilo 11, a ne samo jedan nedostajući izveštaj, koji govore o kriminalnim krugovima koji sprečavaju funkcionisanje države i pozvao ga da se ne meša u rad tužilaštva.

"Sledimo prirodnu logiku: uhvatićemo prvo velike ajkule, a onda ćemo da lovimo sitnu ribu", rekao je Borisov, a preneo sofijski dnevnik Standart. "Da smo krenuli sa bosovima, priznali bismo da Bugarskom upravljaju šefovi organizovanog kriminala, a ne tročlana koalicija. Zar ne?"

Ako ga proglase krivim, Stanišev bio mogao da bude osuđen na do tri godine zatvora.

Stranka desnog centra Bojka Borisova, Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB), ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima 5. jula u Bugarskoj, na krilima obećanja borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji su zemlju već koštali na stotine miliona evra zamrznute pomoći EU.

U protekla četiri meseca, Borisov i njegovi ministri otkrili su brojne sumnjive poslove koje su zaključili članovi vlade Sergeja Staniševa, a mnogi su već prosleđeni tužilaštvu. Do sada obelodanjene činjenice ukazuju na isisavanje stotina miliona evra iz budžeta kršenjem propisa o javnim nabavkama, višestruko naduvavanje ugovorenih cena za građevinske i radove renoviranja ili na druge "šeme".

Samo tri dana pošto je Velčev zatražio od parlamenta da ukine Staniševu imunitet od krivičnog gonjenja, poslanici su dobili sličan zahtev za bivšu ministarku rada Emiliju Maslarovu 6. novembra.

Maslarova, koja je takođe član BSP, biće pod istragom zbog kriminalnog kršenja poverenja u vezi sa ugovorom o popravci i renoviranju socijalnog centra u gradu Stara Zagora. Posao vredan gotovo deset miliona evra dobila je kompanija koja je, kako se tvrdi, povezana sa partnerom bivše ministarke i potpisan je neposredno pre isteka njenog mandata.

Prema pisanju medija, cena renoviranja po metru kvadratnom iznosila je više od 1200 evra, što je mnogo više nego što je naplaćeno za gradnju. Tužilaštvo je saopštilo da će Maslarova verovatno biti pod istragom zbog pronevere skoro pet miliona evra.

Baš kao i Stanišev, bivša ministarka rada negirala je bilo kakve nezakonite radnje i zatražila je od parlamenta da joj ukine imunitet od krivičnog gonjenja da bi istraga mogla da radi svoj posao.

Borisov je rekao da je njegov prethodnik zloupotrebio 11 tajnih dokumenata. [Geti Imidžis]

Ako se dokaže da je kriva, Maslarova bi mogla da bude osuđena na zatvorsku kaznu do deset godina i da joj se zabrani vršenje javnih funkcija.

Početkom septembra, bivši ministar poljoprivrede Valeri Cvetanov, predstavnik Pokreta prava i sloboda, postao je prvi član prethodne koalicione vlade koji je optužen pred sudom. Tereti se za zloupotrebu položaja u vezi sa 15 poslova razmene zemljišta.

Tužilaštvo je podnelo sličnu krivičnu prijavu protiv bivšeg načelnika Državne agencije za šume Stefana Jurukova, za koga se veruje da je namerno sklapao štetne poslove u vrednosti od skoro 2,3 miliona evra.

Jedan od prvih zakonodavnih poteza vlade Bojka Borisova je uvođenje moratorijuma na ozloglašene razmene zemljišta, preko kojih su sponzori ili druge osobe bliske prethodnim bugarskim vladama dobijali državno zemljište u turističkim oblastima u zamenu za mnogo manje atraktivne placeve u unutrašnjosti zemlje.

Devetog novembra, gradsko tužilaštvo Sofije podnelo je krivičnu prijavu protiv još jednog visokog funkcionera, Hrista Monova, koji je smenjen sa čela Bugarskih državnih železnica (BDZ) prošlog meseca i koji se tereti u vezi sa nabavkom 30 polovnih vagona u vrednosti od 16,5 miliona evra.

Prema ugovoru o tom poslu koji je direktor BDZ potpisao je sa jednom švajcarskom firmom, cena za svaki od vagona starih između 35 i 40 godina bila je 550.000 evra, dok je veštačenjem utvrđeno da vrede 217.000 evra. Vagoni, koji su renovirani pre najmanje devet godina, ali nisu skoro popravljani, ne ispunjavaju propisane tehničke uslove, prenosi dnevnik na engleskom jeziku Sofija eho navodi tužilaštvo. Štaviše, Bugarska je platila 90 odsto ugovorene cene, a isporučeno je samo 12 vagona.

Monov je namerno potpisao štetan ugovor i tako zakinuo državu za 10 miliona evra, tvrdi tužilaštvo.

Ako bude osuđen, bivši šef BDZ mogao bi da dobije zatvorsku kaznu do deset godina.

Nastavak na Southeast European Times...