Izvor: Southeast European Times, 09.Dec.2013, 17:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kritikovan nedostatak pravosudnih reformi u BiH
Iako su pravosudne reforme u Bosni i Hercegovni počele 2011. godine, politički pritisak doveo je do odlaganja uspostavljanja nezavisnih pravosudnih institucija.
09/12/2013
Ana Lovaković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 9.12.2013
Posle šest rundi dijaloga o pravosudnim reformama u Bosni i Hercegovini (BiH) između predstavnika Republike Srpske, Federacije BiH i EU, međunarodna zajednica poziva zvaničnike da postignu sporazum i sprovedu pravosudne >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << reforme.
Nezavisni pravosudni sektor je uslov za pridruživanje EU i od ključnog je značaja za borbu protiv korupcije.
U izveštaju koji je prošlog meseca podneo UN-u, visoki predstavnik Valentin Incko naglasio je probleme vezane za vladavinu zakona u BiH, uključujući političke napade na državne pravosudne institucije i problem nesprovođenja odluka Ustavnog suda BiH od strane vlasti.
„Oblast koja posebno zabrinjava je vladavina zakona, gde su se nastavili retorički napadi na pravosudne institucije, uspostavljene da bi obavljale ustavne dužnosti države. Ovo političko mešanje u rad pravosuđa otišlo je korak dalje u oktobru, kada je Narodna skupština Republike Srpske objavila još jedan niz zaključaka protiv državnog pravosuđa“, rekao je Incko u UN-u.
„Druga zabrinutost vezana za vladavinu zakona je konstantan neuspeh državnih institucija da sprovedu presude Ustavnog suda BIH, koje su 'konačne i obavezujuće' u skladu sa uslovima iz Dejtonskog mirovnog sporazuma. Preko 80 takvih odluka i dalje nije sprovedeno“, dodao je on.
U izveštaju Venecijanske komisije Evropskoj komisiji za 2012. godinu navodi se da opšte stanje pravosuđa u BiH daje razlog za zabrinutost kada su u pitanju pravna sigurnost i njegova nezavisnost.
Postojanje više pravnih sistema, činjenica da se institucije sa državnog nivoa ne pominju u ustavu, nepostojanje saradnje između pravosudnih i drugih vlasti i dostupnost zakonskih propisa i sudske prakse navode se kao glavni problemi.
Zvaničnici u BiH slažu se da postoji problem.
Glavni tužilac BiH Goran Salihović osudio je pokušaje političkih stranaka da utiču na rad Tužilaštva i njegovu nezavisnost .
„Neprimereni politički pritisci na rad i nezavisnost tužilaštva i pravosuđa predstavljaju nedopustiv politički pritisak, te grubo i neprihvatljivo političko mešanje u rad pravosuđa“, rekao je Salihović nedavno novinarima.
Vehid Šehić, bivši sudija i predsednik nevladine organizacije Forum građana Tuzle, rekao je da iako samo 10 odsto „velikih“ slučajeva nije rešeno, oni privlače pažnju zbog upletenosti istaknutih političara i visokih zvaničnika vlade.
„I pored reformi koje su donete, ali nisu završene, još uvek postoji mogućnost političkog uplitanja oko odluka pravosuđa. U BiH je teško stvoriti sredinu u kojoj sudovi i tužioci mogu da rade bez političkog pritiska od strane političara i civilnog društva“, kaže Šehić za SETimes.
On dodaje da rešavanje velikih slučajeva na polju kriminala i korupcije uvek ima političku pozadinu.
„Ovih 10 odsto postupaka koji su u toku odnose se na istaknute političare za koje je tužilaštvo pronašlo dokaze o kriminalnim radnjama ili zloupotrebi položaja, korupciji ili kriminalu, sud ih je potvrdio, a potom su sva lica oslobođena. Očigledno nešto nedostaje u sistemu i građani gube poverenje u pravosuđe“, rekao je Šehić.
Ministar pravde BiH Bariša Čolak kaže da bi reformski tempo trebalo da bude brži.
„Uradili smo puno toga, uglavnom na amandmanima na zakone i prebacivanju nekih stavki sa državnog na entitetski nivo. Međutim, nisam potpuno zadovoljan kvalitetom i brzinom promena. Mislim da bi trebalo biti mnogo brže i teže proći kroz te promene. Svakako kasnimo i nismo uradili što je trebalo, ali ovo je BiH, ovde se stvari rade vrlo sporo“, rekao je Čolak za SETimes.
Šta BiH može da učini da unapredi kvalitet i brzinu pravosudnih reformi? Recite nam ispod teksta šta mislite o tome.
Nastavak na Southeast European Times...
