Izvor: RTS, 16.Mar.2014, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krim na korak od Rusije
Stanovnici Krima na referendumu birali su da li će se prisajediniti Rusiji. Izlazne ankete pokazuju da je 93 odsto birača glasalo za pripajanje Krima Rusiji. Na referendum izašlo 85 odsto građana. Međunarodni posmatrači kažu da je referendum na Krimu protekao regularno i da je izlaznost velika. Kijev i Zapad neće prihvatiti rezultate glasanja.
20.50 - Ukupna izlaznost na referendumu o statusu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Krima je oko 85 odsto, kaže premijer Krima Sergej Aksijonov, prenosi RIA Novosti.
20.31 - Delegacija krimskog parlamenta u ponedeljak putuje u Moskvu gde će predati zahtev za pripajanje Ruskoj federaciji, javljaju mediji na Krimu.
19.20 - Do 18 sati po lokalnom vremenu na referendum je izašlo 73,4 odsto birača, prenosi Itartas.
19.16 - Oko 15.000 Ukrajinaca mobilisano tokom dana u novoformiranu nacionalnu gardu, javljaju ukrajinski mediji.
19.05 - Prema izlaznim anketama, 93 odsto birača glasalo za pripajanje Krima Rusiji, javlja Raša tudej.
19.00 - Završen referendum na Krimu.
17.36 - Proruski aktivisti zaustavili nekoliko konvoja ukrajinske vojske na prilazima Donjecku, javljaju ukrajinski mediji. Vojna vozila su se kretala ka ruskoj granici.
15.56 - Nekoliko osoba povređeno u Donjecku, kada su proruski demonstranti upali u zgradu službi bezbednosti zahtevajući da se odmah oslobode učesnici protesta uhapšeni prošle sedmice, javlja Bi-Bi-Si.
14.15 - Do 13 sati po srednjoevropskom vremenu, na referendumu glasalo 54 odsto građana s pravom glasa, saopštila referendumska komisija, a prenosi agencija Ukrinform.
13.50 - Zvaničnici Ministarstava odbrane Ukrajine i Rusije dogovorili se o primirju na Krimu, koje će trajati do 21. marta, rekao vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Igor Tenjuh, prenosi Rojters.
12.10 - Međunarodni posmatrači kažu da referendum na Krimu protiče regularno i da je izlaznost velika. Mateuš Piskorski, šef posmatračke misije kaže da krimski Tatari veoma aktivno učestvuju na referendumu.
11.45 - Zvanični sajt Krimskog referenduma oboren zbog hakerskog napada iz SAD, javlja Itartas.
10.45 - Zajednica Tatara poručila da krimski Tatari treba da imaju pravo na samoopredeljenje na tom crnomorskom poluostrvu u sastavu Ukrajine, javlja Ukrinform, prenosi Tanjug.
9.15 - Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referendum Mihail Mališev saopštio je da je zabeležana visoka izlaznost birača na referendum o sudbini Krima.
Krim je danas odlučivao o budućem statusu - hoće li ostati ukrajinska republika sa većom autonomijom ili će se pripojiti Rusiji.
Prema rezultatima ankete Republičkog instituta za politička i društvena istraživanja sprovedene na 200 glasačkih mesta na Krimu, 93 odsto izašlih na današnji referendum izjasnilo se za prisajedinjenje Krima Rusiji, saopšteno je neposredno po zatvaranju birališta.
Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itartas.
Vicepremijer Krima Rustam Temirgalijev rekao je da rezultati ankete predstavljaju pobedu naroda krima.
"Devedeset tri procenta glasalo je za pripajanje Rusiji, a sedam za Ukrajinu. To je pobeda. Ura!", rekao je Temirgalijev.
Na referendumu je zabeležen veoma visok odziv birača. Kako javlja Itartas do 18 sati je glasalo 73,4 odsto izašlih birača, a procene su da će ukupna izlaznost biti preko 80 odsto.
U Simferopolju je odmah po zatvaranju birališta, u 19 sati po lokalnom vremenu, počelo okupljanje građana sa ruskim zastavama na glavnom trgu, a prema poslednjim informacijama tamo je prisutno oko 15.000 građana koji proslavljaju referendumski rezultat.
Šef međunarodne posmatračke misije Mateuš Piskorski istakao je ranije danas da međunarodni posmatrači koji nadgledaju referendum, nisu uočili nikakve neregularnosti.
Piskorski ističe da se registruje velika izlaznost i da su "krimski Tatari veoma aktivni učesnici referenduma", prenosi Itartas.
I posmatrač iz Španije, poslanik katalonskog parlamenta Enrike Raveljo, ističe veliku izlaznost i podvlači kako se "referendum odvija slobodno, bez ikakvih pritisaka".
Raveljo je takođe primetio kako na Krimu postoji "mnogo veća sloboda" nego u njegovoj Kataloniji.
On podseća da Katalonija namerava da sličan referendum održi u novembru, što podržava 80 odsto katalonskog stanovništva, ali da vlada Španije upozorava da neće dozvoliti održavanje tog referenduma.
"Možda Katalonci neće moći da glasaju tako slobodno kao vi danas", ističe Raveljo.
Itartas izveštava da je među prvima glasao predsednik vlade Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov, koji je ocenio da će se glasanje završiti dobro.
"Samo napred! Sve treba da se dobro završi, nema sumnje", rekao je on, nazivajući referendum istorijskimm momentom koji prati izuzetno raspoloženje među žiteljima.
Pritom je izrazio uverenje da poslediće referendum neće izazvati nikakvu krizu i da će sve biti "mirno i dobro".
RIA Novosti prenele su izjavu predsednika gradske izborne komisije Sevastopolja, Valerija Medvedeva, da se u tom gradu sa specijalnim statusom u kom je stacionirana ruska Crnomorska flota, takođe aktivno glasa, da su formirani redovi ispred nekih biračkih mesta, kao i da bi do polovine dana mogla da glasa većina od 306 hiljada upisanih birača na 192 biračka mesta.
Referendum je održan u krajnje napetoj atmosferi, jer zapad referendum smatra nezakonitim i preti sankcijama Moskvi, za koju je glasanje potpuno legitimno.
Na glasačkim listićima su dva referendumska pitanja: "Da li ste za to da se Krim pridruži Ruskoj Federaciji kao subjekat Ruske Federacije" i "Da li ste za to da se na snagu vrati Ustav Krima iz 1992. godine i za status Krima u sastavu Ukrajine".
Pitanja su postavljena na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku.
Referendum na Krimu je pratilo 30 posmatrača iz Evropskog instituta za praćenje demokratije i izbora, čije je sedište u Briselu.
Reč je o predstavnicima Poljske, Austrije, Francuske, Nemačke, Belgije, Bugarske, Mađarske, Grčke, Italije i Letonije, uključujući poslanike Evropskog parlamenta, članove nacionalnih parlamenata evropskih zemalja, vodeće evropske stručnjake za međunarodno pravo i poznate aktiviste za ljudska prava.
Krim je autonomiju u okviru Ukrajine dobio 1992. godine.
Krim izabrao Rusiju
Izvor: RTS, 16.Mar.2014
Više od 96 odsto glasača na Krimu podržalo prisajedinjenje Rusiji, pokazuju rezultati referenduma. Visoka izlaznost. Slavlje u Simferopolju. Krimska delegacija u ponedeljak putuje u Moskvu. Zapad odbacio referendum... 08.30 - Konačni rezultati referenduma: 96,6 odsto za otcepljenje, objavio Sergej...
