Izvor: B92, 04.Jan.2010, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratkovida politika prema Vojvodini
Beograd -- Za Vojvodinu je izdvojeno planiranih sedam odsto budžeta po Ustavu, ali ne i 15 milijardi dinara po osnovu prodaje NIS-a, piše "Danas".
Savez vojvođanskih Mađara je uskraćivanjem podrške budžetu jasno pokazao da je car go i otuda tolika žestina u reakcijama republičke vlasti. Jedino pitanje u svemu tome je da li Vojvodina iz tog budžeta zaista dobija onoliko koliko joj po zakonu pripada ili ne, piše "Danas".
Poslanici SVM-a nastojali su da dokažu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se vlada ne pridržava sopstvenih zakona, kaže politikolog Duško Radosavljević, profesor Novosadskog univerziteta, povodom najnovije koalicione krize zbog budžeta.
Reč je o tome da je formalno za Vojvodinu izdvojeno planiranih sedam odsto po Ustavu, ali ne i 15 milijardi što je po osnovu prodaje NIS-a trebalo biti prosleđeno Pokrajini nakon usvajanja Statuta, a što je bilo zacrtano još u budžetu iz 2009. godine.
Pošto je Statut usvojen, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara su podsetili na to, a Vlada je taj zahtev ocenila kao "nizak udarac".
Zahtev je u stvari vrlo nepristojan, jer je taj novac već potrošen i onda je najbolje stvoriti atmosferu u kojoj je kriv onaj ko je ukazao na krivca, kaže za "Danas” jedan od članova pokrajinske vlade.
Konflikt oko budžeta, kao i ponašanje predstavnika republičke vlasti nakon usvajanja Statuta u vojvođanskoj javnosti već otvaraju pitanje stvarne težine toga akta i realnosti autonomije koju Vojvodina očekuje.
"Sudeći po prvim potezima vladajuće koalicije posle usvajanja vojvođanskog statuta, može se paradoksalno dogoditi da Vojvodini bude i teže nego što je do sada bilo i da se vojvođanske institucije, zbog toga što u njima dominiraju članovi Demokratske stranke, ne usude da koriste nova ovlašćenja koja su dobile, bez obzira koliko su ta ovlašćenja skromna”, kaže ekonomski analitičar Dimitrije Boarov.
Prema njegovim rečima, u političkom javnom mnjenju forsira se jedno "staro uverenje, stara predrasuda, da Statut znači da Vojvodina ne želi više da deli sudbinu cele Srbije i da će zbog toga Srbija imati ekonomske, finansijske i druge štete”.
"Mislim da iza toga stoji problem dominacije jedne konzervativne političke ideje u Srbiji koja kaže da država može napredovati samo ako se iz jednog centra kontrolišu svi društveni tokovi. Naprosto, još uvek nisu stvorene političke pretpostavke za stvarnu modernizaciju Srbije. Čak su i one stranke koje se iskreno zalažu za modernizaciju u dubini svog političkog promišljanja još uvek zarobljenici te centralističke ideje”, kaže Boarov.
Politikolog Duško Radosavljević kaže da je "strah od ekonomske samostalnosti Vojvodine kratkovida politika" i da je istina upravo suprotna.
"Ukoliko se Vojvodina bude ekonomski više razvijala, za šta je preduslov više slobode, više će izdvajati i za zajedničku kasu. Svakako da Vojvođani bolje poznaju svoje ekonomske resurse i potencijale i svoje standarde života nego Beograd i zato se insistira na autonomnom upravljanju tim resursima. Siromašenjem Vojvodine – a ona se de fakto permanentno osiromašuje od devedesetih – Srbija će imati samo veće probleme da napuni budžet. Ali, pošto ova vlast razmišlja kratkovido i uskogrudo, kao i u svemu drugom, njen cilj je da se ovog trenutka uzmu pare i ne postoji pojam kasnije. To se, naravno, događa i drugim delovima zemlje, čiji je razvoj tragično zapostavljen. Tako se može desiti da već naredne godine u budžetu ne bude para”, smatra Radosavljević.
