Izvor: RTS, 02.Maj.2014, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko smo (ne)pismeni?
Iz godine u godinu, osmaci osvajaju sve manje poena na završnom ispitu iz maternjeg jezika. Lane je generacija, u proseku, osvojila polovinu od potrebnog broja bodova što je, prevedeno u ocenu, dvojka. Osim nedovoljnog znanja, testovi pokazuju i da im elementarna pismenost nije jača strana.
Đaci najčešće greše u sastavljanju rečenica, pri pisanju malih i velikih slova. Imaju problema s glasovnim promenama, skraćenicama... Profesori kažu da đaci najveći greše što pravopis >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne shvataju ozbiljno. Najbitnije im je da odgovore na pitanje.
"Najbolji primer kakva nepismenost jeste da deca najviše greše na tim završnim ispitima u pravopisu. Iako ta pitanja ne traže pravopisan odgovor, ipak se podrazumeva da vlastita imena budu velikim slovima napisana, a ne tek tako ofrlje napisana i bez praviopisne forme", kaže Zlatko Grušanović, direktor OŠ "Vuk Karadžić" iz Beograda.
"Deci mnogo toga predstavlja problem što se tiče pravopisa. I smatram da su za to krive društvene mreže, odnosno njihovo ekonomisanje jezikom na jedan vrlo neuobičajen način", smatra Milica Milovanović, profesor srpskog jezika iz Jagodine.
Novo, dopunjeno izdanje pravopisa Matice Srpske dobili smo 2010. godine. Međutim, s njim nisu upoznati ne samo đaci, već ni dobar deo odraslih.
"Kako se odnosimo prema normi u saobraćaju, odnosno prema saobraćajnim propisima, verovatno se tako ili slično odnosimo i prema pravopisnoj normi. To je više stvar naše nediscipine, ili da tako kažem potrebe da ne poštujemo ono što jeste norma. I opet imamo problem. Svaki saobraćajni prekršaj se sankcioniše. U pravopisu se uslovno rečeno ništa ne sankcioniše osim kod studenata i učenika", kaže Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Zbog toga lingvisti upozoravaju: nije zadatak samo škole i univerziteta da štite pravopis, već celog društva.
.jpg)
