Izvor: B92, 30.Jan.2013, 16:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko koči borbu protiv korupcije
Beograd -- Većina krivičnih dela u vezi sa korupcijom koja dospe pred sud odnosi se na zloupotrebu službenog položaja i četvrtina svih optuženih na kraju bude oslobođena.
To je rezultat istraživanja koje su danas predstavili Transparentnost Srbija i Društvoa sudija Srbije. Oni su naveli i da je istraživanje pokazalo da je u procesima koji se odnose na korupciju, oko 40 odsto osuđenih kažnjeno uslovno, a više od petine kaznom zatvora do šest meseci.
Više od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tri četvrtine krivičnih dela povezanih sa korupcijom, koja su dospela pred sudove Srbije, odnosi se na zloupotrebu službenog položaja, dok četvrtina svih optuženih bude oslobodjena na kraju procesa, pokazalo je istraživanje.
Predstavnik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je da u zakonima ne postoji jasno definisano krivično delo koje se tiče korupcije, već se ona vezuje za više drugih krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, primanje i davanje mita.
Dodao je da su za ta, različita krivična dela, zaprećene i različite kazne, te se dešava da slučajeve korupcije sude i osnovni, i viši, i specijalni sud što dovodi do neujednačene sudske prakse.
Hadžiomerović je ukazao da su procesi uglavnom vodjeni za zloupotrebu službenog položaja jer je to krivično delo veoma široko definisano, a samo u 2,15 odsto slučajeva povezanih s korupcijom, u pitanju je primanje mita.
U 9,7 odsto slučajeva radi se o krivičnom delu kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, ali su svi ti slučajevi odbijeni jer je sud zaključio da predmet tužbe nije bilo krivično delo.
Postupci su u 63 odsto slučajeva trajali više od tri godine, dok je pravosudje efikasnost iskazalo u 2,4 odsto predmeta u kojima se do presude došlo za šest meseci ili manje.
Istraživanje je obuhvatilo 280 sudskih odluka iz 2010. i 2011. godine.
Društvo sudija Srbije je ocenilo da bi stanje moglo da se popravi kada bi se izmenio Zakonik o krivičnom postupku tako da se definiše pojam koruptivnih krivičnih dela, kao što je to učinjeno za organizovani kriminal.
Takodje bi trebalo propisati obaveznu, stalnu obuku sudija koji sude dela iz oblasti korupcije, propisati kriterijume i postupak za izbor sudija u posebna odeljenja, obezbediti dovoljan broj sudija i osoblja u posebnim odeljenjima, propisati nadležnost samo nekoliko sudova za dela korupcije i preispitati potrebu za preciznijim odredjenjem radnje izvršenja zloupotrebe službenog položaja.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da broj krivičnih prijava koje su u poslednje dve godine podnete za dela korupcije, nije mali jer je do tužilaštva stiglo oko 13.000 prijava, dok postoji još oko 5.000 prijava iz ranijih godina.
On je, medjutim, rekao da je više od 77 odsto tih prijava odbačeno, dok je u ostalima pokrenuta optužnica ili optužni predlog.
Nenadić je naveo da je od 13.000 prijava odlučeno u nešto manje od 6.300 slučajeva što znači da bi moglo doći i do dodatnog smanjivanja efikasnosti, ako se poveća broj krivičnih prijava bez promene u organizaciji ili bez promene propisa.
Potpredsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović isitče da je problem i taj što nema dovoljno sudija ako se pokaže da treba preispitati sva 24 slučaja sporne privatizacije na koje je ukazala EU.
"Ko će to da sudi", upitao je Hadžiomerović i naveo da je u policiji angažovano stotine ljudi za ove predmete, a da u Specijalnom sudu radi 15 sudija.
Juče je u Upravi kriminalističke policije saslušan jedan od najvećih domaćih biznismena Milan Beko. Tim povodom prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je izjavio da će sve sporne privatizacije do kraja ispitati i istražiti policija i tužilaštvo.
Beko je saslušan u svojstvu gradjanina u vezi sa preduzećem "Luka Beograd". Privatizacija Luke Beograd jedan je od 24 sporna predmeta na koje je ukazala i EU, a takodje se navodio i u izvestaju Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać.
Stojiljković: Postoji politička volja
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković kaže da je saslušanje Milana Beka jedna od indicija da vlada i oni koji se bave borbom protiv korupcije u izvršnoj vlasti imaju nameru da otvore sve sporne slučajeve.
On je odgovarajući na pitanje novinara rekao da očito postoji volja da se sve 24 sporne privatizacije otvore:
"To je ohrabrujuće", rekao je Stojiljković, dodajući da je otvaranje slučaja spornih privatizacija visoko pozicioniran zahtev na evropskoj agendi uslova za termin početka pregovora.
Kada je u pitanju saslušavanje Beka, on je naveo da neće komentarisati kvalitet dokaza, to dokle se došlo i šta će se dešavati, već da bi to prepustio odgovarajućim instancama.
"Nas u Agenciji interesuje da li će, sem onoga čime se bave, a što je sporno na tom planom, imati dovoljno energije i borbu protiv korupcije učinti sistemskom", rekao je Stojiljković.
Ukazujući da je važno pitanje da li će se imati snage da se zatvore sve buduće brane, on je naveo da se to može učiniti samo ozbiljnom strategijom koju će pratiti akcioni planovi i kada se radi o političkoj eliti i političkim telima.
"Važno je da se ne bavimo samo onim što je bilo, nego da postavimo branu budućim izvorima i osnovama sistemske korupcije", poručio je Stojiljković.
Biznismen Milan Beko saslušan je juče u Upravi kriminalističke policije gde je oko šest sati odgovarao na pitanja policije u svojstvu gradjanina u vezi sa preduzećem "Luka Beograd".
Privatizacija Luke Beograd jedan je od 24 sporna predmeta na koje je ukazala i EU, a takodje se navodio i u izvestaju Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać.
