Izvor: B92, 17.Okt.2014, 13:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko će na vlast u BiH, RS, FBiH?

Pet dana posle opštih izbora u BiH, uglavnom je jasno kakav je sastav novih parlamenata, ali, kako će tačno izgledati nova vlast i dalje je nepoznanica.

Početak pregovora o uspostavi nove vlasti u BiH, prema najavama predsednika HDZ BiH Dragana Čovića, može se očekivati od iduće nedelje, a iz Centralne izborne komisije (CIK) BiH najavljeno je da bi do 28. oktobra trebalo da budu objavljeni konačni neslužbeni rezultati izbora.

Pošto su prebrojani glasovi s >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oko 90 odsto biračkih mesta, postalo je izvesno da će pojedinačno najjača u Predstavničkom domu parlamenta BiH biti Stranka demokratske akcije (SDA) s osvojenih devet od 42 poslanička mesta.

Drugi po snazi biće Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika sa šest mandata, a slede Srpska demokratska stranka (SDS), HDZ BiH i Demokratski front (DF) Željka Komšića sa po pet mandata.

Četiri poslanika imaće Savez za bolju budućnost (SBB) Fahrudina Radončića, a Socijaldemokratska partija BiH (SDP BiH) tri.

Po jednog predstavnika imaće HDZ 1990, Partija demokratskog progresa (PDP) Mladena Ivanića koja deluje u savezu sa SDS-om, Bosanskohercegovačka patriotska stranka (BPS) Sefera Halilovića, Demokratski narodni savez (DNS) koji je koalicioni partner SNSD-a i stranka pod nazivom A-SDA, koja je po prvi put zastupljena u državnom parlamentu, a uporište joj je područje Unsko-sanskog kantona.

Sličan odnos snaga biće i u Predstavničkom domu parlamenta Federacije BiH koji ima 98 mesta s tim da je tamo posle SDA, koja će imati 29 poslanika, drugi po snazi SBB s osvojenih 17 mandata, a slede HDZ BiH i DF sa po 14 mandata pa SDP s 13.

Tačan raspored mesta u Narodnoj skupštini Republike Srpske još nije siguran, ali SNSD računa da će sa svojim koalicionim saveznicima imati većinu od 44 poslanika.

Ovakav raspored mandata i dalje ostavlja otvorenom mogućnost brojnih kombinacija, ali je isključeno učešće SDP-a u vlasti, gde su se posle izbornog poraza odlučili na "veliko spremanje" u stranci.

Generalni sekretar SDP Nermin Nikšić i potpredsednik stranke Damir Hadžić su juče podneli ostavke, a predsednik Zlako Lagumdžija,koji je sada i ministar spoljnih poslova, najavio je da bi to isto mogao i sam da učini na stranačkom kongresu koji sledi.

U Federaciji BiH, uz HDZ BiH koji ostaje siguran kandidat za učestvovane u novoj izvršnoj vlasti, postoje još najmanje tri moguće kombinacije u kojoj bi bile SDA, SBB i DF.

Iako je SDA relativni izborni pobednik, ta stranka bi, teorijski, mogla da ostane u opoziciji jer bi vlast bez nje, a sa HDZ BiH mogle da fomiraju SBB i DF. Takvu mogućnost prvi je predložio predsednik SBB Radončić, a od završetka izbora uporno je "gura" "Dnevni avaz", glasilo te stranke.

U današnjem tekstu, list ističe da bi takvu kombinaciju navodno pozdravili i u Vašingtonu i Briselu jer žele da "reformske snage" preuzmu ključnu ulogu u BiH. Iz ambasade SAD u Sarajevu naveli su samo da žele da vide brzo uspostavljanje nove vlasti koja će sprovoditi ključne reforme bez spominjanja bilo koje stranke.

Čelnik SDA i član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da je svestan kalkulacija o mogućem isključivanju njegove stranke iz vlasti, ali je upozorio da bi tako nešto bilo "opasna avantura".

"Neki pokušavaju da razmišljaju u tom smeru. Neka na vreme stanu i neka poštuju narodnu volju", kazao je Izetbegović, komentarišući mogućnosti postizbornih koalicija.

Predsednik DF Komšić kazao je da je na pobedničkim strankama, u koje spada i SDA, da ponude programe i koalicije za uspostavljanje vlasti, a isključio je mogućnost da njegova stranka ignoriše većinsku volju birača.

Upravo je u toku prebrojavanje listića koje je poštom poslalo oko 30 hiljada registrovanih birača koji žive u inostranstvu. Ti bi glasovi mogli uticati na konačan ishod izborne trke za srpskog člana Predsedništva BiH, kao i za predsednika Republike Srpske.

Tesnu prednost u trci za državni vrh i dalje ima Mladen Ivanić, a za predsednika RS Milorad Dodik.

Posle objave konačnih rezultata stranke i kandidati mogu uložiti žalbe i eventualno tražiti novo brojanje glasačkih listića u slučajevima za koje dokažu da su sporni, a objavljivanje konačnih i službenih rezultata izbora mora uslediti najkasnije do 11. novembra.

Nastavak na B92...