Izvor: RTS, 07.Okt.2009, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineski pasulj na srpskim trpezama
Suficit od izvoza hrane u Srbiji za prvih osam meseci veći je od 400 miliona dolara. Da nije uvoza pasulja, belog luka ili paprike, rezultat bi bio još bolji.
Nekako je razumljivo da tehnička roba dolazi sa dalekog Istoka, ali da pasulj uvozimo iz Kine i Kirgistana, to nije. I pored domaćeg pasulja Gradištanaca, upućeni kažu da se na pasuljijadi u Velikom Gradištu uglavnom kuva kineski pasulj.
U prvih osam meseci ove godine, za uvoz pasulja, na primer, potrošili >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << smo više od osam miliona dolara. Najčešće je stizao iz Kirgistana, Kine i Argentine. Najviše belog luka uvezli smo iz Kine, Italije i Makedonije, i za to potrošili više od pola miliona dolara.
I dok trgovci kažu da se uglavnom oslanjaju na domaće proizvođače, ali kada je ponuda nedovoljna, obraćaju se uvoznicima, potrošače iako imaju više poverenja u domaće, ipak opredeljuje cena ili kvalitet proizvoda, bez obzira na poreklo.
Prepolovljena proizvodnja pasulja
Početkom šezdesetih proizvodnja pasulja u Srbiji bila je oko 100.000 tona, a danas je prepolovljena.
Milan Prostran iz Privredne komore Srbije, smatra de je "povećan uvoz nekih poljoprivrednih kultura u našu zemlju u vrednosti od preko 50 miliona dolara, pre svega rezultat spoljnotrgovinske liberalizacije."
Prostran kao razlog povećanja uvoza navodi i "raspad potrošnje kod velikih industrijskih sistema, koji su trošili mnogo više hrane, smanjenje vojske i smanjenje velikih potrošača kao što su bolnice, škole ili obdaništa".
Poznavaoci kažu da je povrtarska proizvodnja u Srbiji prilično zapostavljena. Neki domaći proizvodi konkurentni su po ceni i kvalitetu, ali su količine nedovoljne. Domaći proizvođači prilično su neorganizovani, a izlaz je u udruživanju u različite asocijacije, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
