Izvor: RTS, 07.Mar.2014, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina, rat protiv pošasti zagađenja
U Kini od bolesti koje prouzrokuje zagađenje vazduha godišnje umre blizu pola miliona ljudi, tvrde stručnjaci. Premijer Li Kećijang objavio rat zagađenju.
Kineski premijer Li Kećiang istakao je početak sveobuhvatne borbe protiv zagađenja kao jedan od prioritetnih zadataka kojima će se njegova vlada pozabaviti u toku ove godine, javljaju dalekoistočni mediji.
"Objavićemo rat zagađenju kao što smo objavili rat siromaštvu", rekao je Li u obraćanju delegatima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na godišnjem zasedanju Nacionalnog kongresa narodnih deputata u Pekingu.
Istovremeno, kineske televizije donose snimke razaranja zastarelih cementnih postrojenja i toplana na ugalj dinamitom, kao dokaz odlučnosti vlasti da deluju brzo i efikasno u borbi protiv aero zagađenja kako bi umirile zabrinuto stanovništvo.
Kineski gradovi i ove zime su proveli nekoliko nedelja obavijeni debelim smogom, u kojem je koncentracija najopasnijih aerosolnih čestica PM 2,5. prelazila dozvoljenu vrednost i po 20, 30 puta.
Pored zagađenja vazduha, kontaminacija voda i zemljišta su takođe ozbiljni problemi u Kini. Smatra se da je 3,3 miliona hektara zemlje u Kini zagađeno opasnim supstancama, a premijer Li je najavio da će vlada započeti projekat kojim će jedna desetina tih površina, biti pošumljena.
Kineski mediji nedavno su objavili procenu da u zemlji ima blizu 460 takozvanih "kancer sela", malih naselja koja se nalaze u blizini rudnika, hemijskih fabrika i termoelektrana, gde je stopa kanceroznih oboljenja višestruko veća od nacionalnog proseka.
Kinesko ministarstvo finansija krajem prošlog meseca saopštilo je da će 21 milijarda juana (oko 3 milijarde dolara) iz državnog budžeta ove godine biti izdvojena za projekte čiji je cilj ušteda energi zaštita životne sredine.
Zagađenje vazduha najakutniji problem
Po istraživanju Svetske banke koje je sprovedeno 2007. godine, šesnaest od dvadeset najzagađenijih gradova sveta nalaze se u najmnogoljudnijoj zemlji planete.
Zimi u urbanim sredinama u Kini smog se nagomila do te mere da dolazi do zaustavljanja saobraćaja usled loše vidljivosti.
To sve ima teške posledice po ljudsko zdravlje. Studija koju su zajednički preduzeli Azijska banka, Svetska zdravstvena organizacija i Kineska akademija za planiranje životne sredine došla je do alarmantnog zaključka da u Kini svake godine zbog zagađenja vazduha premine između između 350 i 500 hiljada ljudi.
Naučni rad koju su objavili kineski stručnjaci zaposleni u Ministarstvu za životnu sredinu i Ministarstvu zdravlja u međunarodnom stručnom časopisu "Lanset" ukazuje na to da je najčešći oblik kancera u Kini rak pluća. Broj obolelih od ove teške bolesti u Pekingu se udvostručio u periodu od 2002 do 2011. godine. U celoj državi, ukupno, broj obolelih je porastao čak četiri i po puta u poslednje tri decenije, od kada se Kina ubrzano industrijalizuje i ekonomski razvija.
U jednom od ranijih brojeva istog časopisa objavljena je još mračnija procena po kojoj je u Kini 2010. godini od oboljenja koje prouzrokuje zagađenje vazduha umrlo oko 1,2 miliona ljudi.
Osetno smanjenje zagađenja nemoguća misija?
Najveći uzrok zagađenja vazduha u Kini je korišćenje uglja za grejanje i napajanje čeličana i cementara električnom energijom. Na Kinu otpada čak polovina ukupne svetske potrošnje uglja.
Severni i istočni deo zemlje prošarani su mnoštvom čeličana i cementara, pa kinesko rukovodstvo sada najavljuje modernizaciju termoelektrana i tehnološko unapređenje 50.000 peći koje služe za sagorevanje uglja.
Stručnjaci ocenjuju da bi za osetnije poboljšanje kvaliteta vazduha u Pekingu bilo potrebno smanjenje potrošnje uglja od najmanje deset posto u naredne četiri godine, ali potrošnja tog energenta je prošle godine porasla za 2,5 posto. Pojedini mediji u istočnoj Aziji ukazuju i da je 2013. godine proizvodnja u kineskim ugljenokopima udvostručena u odnosu na 2012.
Premijer Li najavio je i smanjenje proizvodnje čelika za 27, i cementa za 47 miliona tona kroz zatvaranje zastarelih postrojenja koji su veliki zagađivači, radi poboljšanja kvaliteta vazduha. Međutim, ostvarenje primetnog efekta tim putem može predstavljati jako težak zadatak sa obzirom da podaci iz čelične industrije ukazuju na obrnuti trend, odnosno na to da je u Kini u toku izgradnja postrojenja ukupnog kapaciteta 30 miliona tona.
Kina se suočava sa tužnom činjenicom da ubrzani ekonomski rast, bez osvrtanja na posledice po životnu sredinu, koji je u protekle dve i po decenije stotine miliona ljudi u toj zemlji podigao iz velikog siromaštva sada državi isporučuje skup račun u vidu masovnog gubitka ljudskih života.
Ironično, ogromni deo bogastva koje je stvoreno kroz strahovito brzu industrijalizaciju i urbanizaciju se sada troši na lečenje kancera, asme i drugih hroničnih oboljenja koja su posledica atmosferskog i zagađenja vode i zemljišta.
I nakon objavljenja rata zagađenju, čini se da će ovoj fascinantnoj istočnoazijskoj državi trebati nekoliko decenija da postigne kvalitet života kakav se viđa u industrijskim zemljama severne i zapadne Evrope.
