Izvor: B92, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Karadžić bio u Beogradu 2004."
Florans Artman (FoNet)
Beograd -- Florans Artman kaže da je Haški sud imao informaciju da je u januaru 2004. Radovan Karadžić boravio u Beogradu zbog operacije.
"Obavestili smo vlasti u Srbiji, predajući im adresu. Neki članovi vlade koji su kontrolisali policiju, bili su spremni da ga uhapse i kontaktirali su s Francuskom da ga prebace u Hag, ali su Amerikanci intervenisali i stopirali akciju", rekla je bivša portparolka tužilaštva Haškog tribunala u intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za današnji "Blic".
Ona je još kazala da je nekoliko dana kasnije Karadžić lociran u Zaovinama, nekoliko kilometara od granice BiH sa Srbijom, gde je bio, kako je rekla, na oporavku.
Informacija je, dodala je ona, odmah prosleđena komandi Sfora u Sarajevu, a nekoliko sati kasnije, helikopter je nadletao tu oblast, upozoravajući Karadžića.
"Bila su tri pokušaja hapšenja Karadžića za 12 godina. Ali, bile su to samo predstave", rekla je bivša portparolka tužilaštva Haškog tribunala.
Artmanova je, takođe, navela da je bivši nemački ministar Joška Fišer početkom 2006. rekao glavnoj tužiteljki tribunala Karli del Ponte da je, prema izveštajnu nemačke tajne službe, informisan da se tadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun sreo sa Karadžićem krajem 2004.
"Del Ponteova je tražila izveštaj kako bi s tim suočila Veliku Britaniju, u nadi da će promeniti politiku, ali je Nemačka odbila zahtev", rekla je ona.
Florans Artman tvrdi da su u Tribunalu "naknadno saznali" da su pregovori o predaji Karadžića vođeni leta 2005. i da je srpsko ministarstvo odbrane to preuzelo na sebe. Međutim, o detaljima Tribunal nikada nije informisan.
Ona je rekla da je u leto 1999. bivša glavna tužiteljka Luiz Arbur poslala saradnika, Amerikanca Pola Nila, da nađe i ohrabri Karadžića da se preda i da su se oni sreli nekoliko puta, ali bez rezultata.
"Karadžić je tražio da sve bude u formi hapšenja, da bude faktički u kućnom pritvoru tokom suđenja, u nadgledanoj rezidenciji uz 300.000 nemačkih maraka za osiguranje lične i porodične bezbednosti", rekla je Artmanova.
Ona je dodala da se "na poslednjem sastanku Karadžić pozvao na sporazum sa (bivšim američkim izaslanikom Ričardom) Holbrukom iz novembra 1995".
Istovremeno, Artmanova je ocenila da kada govori o hapšenju dvojice najtraženijih haških optuženika, ne želi da daje alibi Srbiji jer, ne samo Beograd već i Vašington i Brisel "krše ne samo nalog Tribunala veh i Konvenciju o genocidu".
"Za uspešno okončanje misije lociranja i hapšenja begunaca prepreka su bile pre svih, lokalne vlasti, ali takođe i nekoliko zemalja, posebno SAD, Velika Britanija i Francuska", istakla je Florans Artman.
DSS: Izjava Artmanove mora se do kraja rasvetliti
Potrebno je do kraja biti rasvetliti izjavu bivše portparolke Haškog tužilaštva Florens Artman da se nekadašnji visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Pedi Ešdaun sretao s Radovanom Karadžićem, rekao je danas Tanjugu portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović.
"Ako je to tačno, onda se mora postaviti pitanje ko i zašto krije haške optuženike i da li je pravi cilj da Srbija bude izložena stalnim pritiscima", istakao je Mladenović.
Pošto je Florens Artman iznela ove činjenice, bilo bi neophodno da reaguje Haški tribunal i od nje uzme zvaničnu izjavu o učešću Pedija Ešdauna i drugih aktera međunarodne zajednice u skrivanju haških begunaca, izjavio je Mladenović.
