Izvor: B92, 10.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamata kao zamka
Beograd -- Prema podacima Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga pri Narodnoj banci Srbije, tokom 2008. je bilo čak 20 odsto više prigovora građana na rad banaka.
Sve je teže uzeti kredit u banci. Ne samo da su bankari podigli kamatne stope, već je i većina kreditno sposobnih građana i te kako zadužena, i preko dozvoljenih 30 odsto od plate. A, oni koji uđu u novi zajam suoče se pri otplati rata sa raznim zamkama bankara, koji se često ne pridržavaju čak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ni ugovora potpisanih sa klijentima.
Prema poslednjim podacima Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga pri Narodnoj banci Srbije, od početka prošle godine do oktobra građani su na rad banaka uputili ukupno 255 prigovora. To je čak 20 odsto više u odnosu na isti period 2007. godine.
"Jedan od razloga porasta broja prigovora bio je i povećanje kamatnih stopa po već zaključenim ugovorima o kreditu", navode u NBS. Ovaj rast kamata, inače, posledica je porasta referentnih kamatnih stopa onih valuta za koje se vezuje otplata kredita, što je najčešće evro.
Šta to doživljavaju korisnici kredita što može da bude za nauk onima koji tek planiraju da se zaduže? Uz već pomenuto povećanje kamatnih stopa po kreditima u otplati, dužnici su se žalili i da su im banke povećale kamatne stope po odobrenim autokreditima sa - nepromenljivom kamatnom stopom?!
Slede stavke na koje su kreditni dužnici već navikli: da ih banka ne obavesti da je povećala kamate, da im ne dostavi novi plan otplate kredita. Neki građani ostali su uskraćeni za jasno objašnjenje na koji način im je obračunata revalorizacija ostatka duga (nova procena vrednosti) primenom rasta cena na malo...
Od ukupnog broja prigovora polovina se odnosi na rad četiri banke, od čega na jednu čak 24 odsto ukupnog broja prigovora. Iako se na banke sa većim tržišnim učešćem odnosi i srazmerno veći broj prigovora, interesatno je da banka sa najvećim brojem prigovora nema najveće tržišno učešće.
Inače, osnovno pravilo kod svakog zaduživanja je: obići što više banaka, uporediti visinu kamatne stope, a naročito efektivne kamatne stope, koja pokazuje cenu kredita kada se uračunaju svi troškovi. Takođe, valja videti kakvi su rokovi otplate. Zatim, kako se obezbeđuje kredit - da li se zahtevaju žiranti, menica, hipoteka, zaloga...
Ipak, osnovno je da se u svakoj banci zahteva takozvani plan otplate kredita. Tu se jasno vidi koliko iznosi mesečna rata, koliki je period otplate i koliko se ukupno novca daje na kamatu i sve druge troškove odobravanja kredita.
U NBS još ističu: valja dobro pročitati i najsitnija slova u ugovoru koji se potpisuje. Jer, u raznim aneksima bankari provuku ono što će klijente kasnije dobro lupiti po džepu.
