Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Feb.2013, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se bira papa?
VATIKAN -
Članovi Kardinalskog kolegijuma sastaće se u ponedeljak, 4. marta, i odlučiti kada će početi konklava, sastanak Kardinalskog sabora Katoličke crkve koji će u tajnosti birati novog poglavara umesto Benedikta XVI kome će večeras u 20 sati, na lični zahtev, prestati pontifikat.
Konklave su najstariji metod izbora čelnika neke institucije u svetu. Naziv potiče od latisne reči (cum clave) što znači pod ključem i u obliku sličnom današnjem ustanovljene >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su 1274. godine, odlukom pape Grgura X.
On je podstaknut dugom istorijom političkog uplitanja u izbor papa i dugim razdobljima upražnjenog mesta rimskog biskupa, odlučio da se izbor obavlja tako što će se kardinali zaključati spolja i na taj način izolovati od spoljnog sveta.
Kardinali ostaju zaključani u prostoriji sve dok ne izaberu novog poglavara.
Papa Pavle VI propisao je 1970. godine da u konklavama mogu učestvovati samo kardinali mladi od 80 godina, a Ivan Pavle II apostolskom konstitucijom "Universi Dominici Gregis" je broj kardinala ograničio na maksimum 120, a za izbor pape potrebno je da kandidat dobije dve trećine glasova prisutnih.
Kardinali tokom konklava glasaju u Sikstinskoj kapeli, a smeštetni su, inače, u obližnjem Domu Svete Marte.
Iako služi u druge svrhe, ta petospratnica izgrađena je tokom pontifikata Ivana Pavla II i najpoznatija je baš kao rezidencija kardinala tokom konklava.
Zgrada ima 128 soba koje se kardinalima dodeluju žrebom.
"Nije to hotel s pet zvezdica, ali je dom vrlo udoban i kardinali u njemu imaju sve što im treba", kaže profešor na Pontifikalnom univerzitetu Svetog Krsta u Rimu Bernardo Estrada.
Naslednika Benedikta XVI biraće 117 kardinala od kojih je on imenovao 67, a Ivan Pavle II 50.
Iz Evrope ih je 62 kardinala, a među njima je 28 Italijana, južnoameričkih kardinala je 19, severnoameričkih 14, afričkih i azijskih po 11, a jedan dolazi s područja Okeanije.
Među kandidatima su, kako je prenela Hina i dvojica hrvatskih kardinala Josip Božanić i Vinko Puljić.
Prema propisima, konklave su se morale sazivati najranije 15, a najkasnije 20 dana od smrti pape ili od njegove abdikacije, ali je Benedikt XVI u ponedeljak ukazom (motu proprio) kardinalima dopustio da izađu iz tog vremenskog okvira ako smatraju potrebnim.
Od 1846. konklave se održavaju u Sikstinskoj kapeli, najpoznatijoj među kapelama Apostolske palate, slavnoj po svojoj arhitekturi i freskama renesansnih majstora Mikelanđela, Botičelija.
Izbor za novoga papu je ritual bogat tradicijom i simbolikom, tajnovitošću i hipnotičkim gregorijanskim napevima.
Na dan početka konklava, kardinali ujutro imaju misu za izbor pape, a zatim u procesiji uz Litanije svih svetih i himničnu "Veni, Creator Spiritus" (O dođi, Stvorče, Duše svet) kreću u Sikstinsku kapelu.
U njoj će oni položiti zakletvu da će poštivati proceduru izbora propisanu apostolskim konstitucijama i zavet ćutanja.
Kardinali zakletvu polažu pojedinačno, držeći ruku na Jevanđelju.
Prvog dana konklave kardinali glasuju samo jednom, a u sledećim danima dva puta prepodne i dva puta popodne.
Ako nakon tri dana nema rezultata, dolazi do prekida glasanja najviše na jedan dan koji je posvećen molitvi, sastancima, promišljanju i duhovnoj obnovi. Taj postupak se ponavlja, ukoliko bez rezultata prođe sedam krugova glasanja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
