Izvor: Blic, 27.Jul.2011, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kadrovi rešavaju sve
Josif Visarionovič Staljin bio je poznat po devizi „kadrovi rešavaju sve“. To u šta je verovao, revnosno je i primenjivao. Pošto je metodično i umešno rasporedio svoje ljude u partiji, policiji i izvršnoj vlasti, lako je nadvladao rivale. Na kraju je nadzirao sve, uključivši i „kadrove“ koje je izabrao.
Voleo je da ih drži u strahu i neizvesnosti tako što ih je neprestano menjao, a neke i pod zemlju poslao. Mada je, istini za volju, "kadrovska politika" danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << manje okrutna, ona se, u suštini ne odriče principa koji je uveo Josif Visarionovič.
O raspoređivanju, doduše, ne odlučuje jedna već više partija, ali sa istim ciljem: da se na sva važna mesta dovedu „svoji" ljudi. Nije, prema tome, važno da su stručni i sposobni. Nije, najzad, važno da li su se ogrešili o etiku. Jedino što je važno da su „naši". Ma koliko se - sa partijskog stanovišta - takva kadrovska politika činila celishodnom, ona je, dugoročno posmatrano, pogrešna i štetna.
Zar je malo preduzeća koje su upropastili politički podobni a profesionalno nesposobni rukovodioci? Na taj način se nanosi šteta i samim partijama kojima zaposleni neće oprostiti što su više vodile računa o stranačkom nego o poslovnom i, najzad, državnom interesu.
Ma čime se pravdalo takvo ponašanje: pragmatičnim potrebama, genetskim kodom u kome je sačuvano bar ponešto od ideološkog nasleđa, stranačkim dogovorima, neophodnošću opstanka na vlasti vladajuće koalicije i time i neizbežnim kompromisima, ono je u potpunosti neprihvatljivo.
Ne samo zbog zakulisnih dogovora koji ne pristaju demokratskoj vlasti već i zbog toga što se takvom „kadrovskom politikom" praktično poništava izborna volja građana. I to upravo onih koji su - svojim glasovima - omogućili da na vlast dođu demokratske partije.
