Izvor: Blic, 19.Sep.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad cena nije bitna
Obožavam kad wiesbadenski sportisti pobede na nekom takmičenju, a masa vatrenih navijača izađe na ulicu da to proslavi.
Av, av, av, krenu da kevću svi uglas. Av, av, av, nastave oni i počnu da štipkaju i šutiraju prolaznike koji nisu spremni da na isti način podele radost s njima. A, kad im i to postane malo, oni se ustreme na prvi kontejner na ulici i prevrnu ga od sreće, ne bi li i na taj način iskazali zahvalnost svojim ljubimcima. Sa praznim kontejnerom, krenu u juriš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << niz ulicu i gde će, već u prvi izlog koji se tu namestio. Tras, začuješ staklo i potom uraaaa, uraaaaa, njihov poklič, kojim kažu - eto vidite koliko se radujemo zbog vas koji na terenu pobeđujete sportski. Toliko, da nam nijedne radnje i nijednog izloga u Wiesbadenu nije žao. Fijuuuu, začuješ potom kretanje baklje kroz vazduh i onda, bum! To baklja udara u prozor stambene zgrade i pali zavesu. Bravooo, viču navijači, bravo za naše, raduju se oni, iskreno paleći i rušeći sve pred sobom. U tom trenutku, iz kontra smera, nailazi grupa (takođe vatrenih) navijača, koja slavi to isto, samo na svoj način. Oni čupaju cveće u parku, vade sadnice i busenjem gađaju prolaznike. Jedna od njih ide ravno na noge navijača sa suprotne strane i oni uzvraćaju udarac. Busen leti kroz vazduh i pada na šoferšajbnu automobila čiji vozač, prestravljen, naglo koči, a na njega, otpozadi, naleće kolona automobila koji nisu očekivali da ih snađe to što ih je snašlo. E, tek tada, nastaje prava proslava, u kojoj se tuku vozači polupanih vozila, a u pomoć im priskaču obe navijačke grupe, koje su jedva dočekale da do kraja iskale svoju radost - pa neka košta kol’ko košta!
