Izvor: Kurir, 19.Feb.2012, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAO SAV NORMALAN SVET
Kad je pre osam godina Sakašvili došao na vlast u Gruziji, zatekao je zemlju punu neradnika u kojoj su funkcionisale samo dve privredne grane: mito i korupcija. Prvo što je uradio kontroverzni predsednik Džordžije bila je temeljna policijska reforma koja, mimo njegovih očekivanja, skoro da nije dala nikakve rezultate.
Kad je pre osam godina Sakašvili došao na vlast u Gruziji, zatekao je zemlju punu neradnika u kojoj su funkcionisale samo dve privredne grane: mito >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i korupcija. Prvo što je uradio kontroverzni predsednik Džordžije bila je temeljna policijska reforma koja, mimo njegovih očekivanja, skoro da nije dala nikakve rezultate. I dalje su njegovi agenti u civilu hvatali policajce i druge državne službenike kako traže mito za najbanalnije stvari.
A onda je čovek otpustio celu policiju. Komplet. Sa sve čistačicama i portirima u zgradi gruzijskog MUP. Zemlja je tri meseca bila bukvalno bez policije na ulicama. U međuvremenu je raspisan konkurs, pa je izvršena obuka i zaposleno je, uz mali broj starih, 85 odsto taze obučenih policajaca. Usledilo je još nekoliko hapšenja i decenijske zatvorske kazne i to je to. Od tada se korupcija i zvanično briše iz rečnika i to važi za sve sfere društva. Jednostavno je nema...
Srbija spada u regionalne i svetske lidere u korupciji, slaboj radnoj etici, blefiranju... Možda nije baš na čelu te liste, ali ima vrlo respektabilan plasman. Nema stranog investitora ili političara koji u razgovoru sa ovim našim domaćim rukovodiocima nije ostao sablaznut kad je čuo IMT (ima li mene tu?).
A sve je počelo pre malko više od 30 godina, nošenjem prasića, jaja i jabuka profesorima za odličan uspeh. Vrlo brzo je došlo i do naplaćivanja polaganje ispita i na ozbiljnim fakultetima. A danas sinovi tih koji su nosili profesoru 300 evra u bombonjeri leče, sude, rukovode službama i na kraju - državom. I odjednom je sve postalo roba. Reči moral i poštenje kao da su staroslovenske i kao da su skoro izgubile upotrebnu vrednost. Ranije je podmićivanje prvo bilo velika sramota, a onda i nelegalno, a danas se to vodi pod stavku „snašao sam se“ ili „ume čovek“. An ženeral, to je i majka izreke „ne pitajte me kako sam zaradio prvi milion“.
Tome treba da dodamo i ozbiljan udar na kulturu uvođenjem muzike i mentaliteta ibarske magistrale u meinstrim. Setiće se stariji da se takva muzika mogla čuti samo u autobusima, povremeno i dozirano, kao šala i vic u programu koji je nedeljom na radiju vodio Minimaks. U početku zezanje na račun drusnih pevaljki sa magistrale, pričaju, kasnije je „Tup-tupu“ osvežilo posrnuli seksualni život, a nedugo zatim počelo je da donosi i solidan džeparac. Kada lečeni roker sa Pinka ukapira moć dno-dna muzike, igranka se seli iz patos u Bundes ligu. A to je mnogo odgovaralo režimu oformljenom oko one krilatice „Niko ne sme da vas bije“. Jer, podsetimo se, poznati poljski sociolog odavno je konstatovao: „Ko kontroliše kulturu jednog naroda, on vlada njime.“
Kako ga ja cenim, Srbiji bi dobro leglo jedno 15 Sakašvilija ravnomerno raspoređenih po zdravstvu, školstvu, pravosuđu... ali i u fudbalu, filmu... Jedno od pitanja na koje nemam odgovor je šta će da rade onda majstori tranzicionog snalaženja koji ne budu bili pohapšeni? Kako sad neko koji je celog života hvatao krivine i prečice da počne da radi? Da se bavi poslom, a ne prevarom. Ne mogu baš svi da stanu u parlament i Vladine agencije.
