Izvor: RTS, 19.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jubilej SANU
Najviša naučna ustanova u Srbiji, Srpska akademija nauka i umetnosti obeležava 122 godine od osnivanja. Predsednik Hajdin traži više novca za nauku.
Put respektabilnoj naučnoj ustanovi utrt je 1. novembra 1886. godine, donošenjem Osnovnog zakona Kraljevsko-srbske akademije kojim je Akademija osnovana.
Zakonom je bilo određeno da prve akademike bira kralj, a da zatim akademici dalje sami biraju nove članove. Tako je pet meseci po osnivanju Akademije kralj Milan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Obrenović imenovao prvih 16 akademika, po četiri redovna člana u četiri odeljenja akademije.
Za prvog predsednika imenovan je Josif Pančić, a za sekretara Jovan Žujović. Već od naredne godine akademici su sami birali stalne i dopisne članove.
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin pozvao je danas državu da ulaže više novca u razvoj nauke i tehnologije kako bi Srbija mogla da odgovori izazovima predstojećih teških vremena.
"Ako to ne uradimo, doći će do većeg zaostajanja u nauci tehnlogiji, a shodno tome i u ekonomiji, ukupnom razvoju i standardu građana. Zaostajaćemo i za onim zemljama koje su bile ili su sada na približno istom stepenu razvoja", rekao je Hajdin na svečanosti povodom obeležavanja Dana SANU.
Hajdin je naveo da su ogromni izazovi u svetu posledice klimatskih promena, potreba za većim količinama energije i hrane i demografske promene.
"Ulazimo u teška vremena koja prete finansijskim krizama i mogućnostima nazadovanja ako nismo dovoljno spremni, između ostalog, da koristimo nauku i znanje u suočavanju sa ovim pojavama", rekao je Hajdin.
Istakao je i savetodavnu ulogu akademija nauka, rekavši da političari donose odluke, nekada "sa elementima nesigurnosti u pogledu posledica", a da bi naučnici mogli da daju savete koji bi smanjili ili otklonili nesigurnost.
"Teškoća je da naučnici imaju među sobom različita mišljenja. Akademije bi mogle da pomognu u balansiranju ideja i predloga. Bitno je da druge okolnosti osim naučnih ne ovladaju problematikom. Tačno znate na šta mislim", rekao je Hajdin prisutnim akademicima.
Predsednik SANU je dodao da bi Akademija trebalo da pokaže veće razumevanje za rad u oblasti prosvete uključujući osnovno, srednje i visoko obrazovanje, što u mnogim zemljama spada u zadatke akademije.
Hajdin je rekao da bi uticaj vrhunskih naučnika koji nisu članovi Akademije mogao biti povećan osnivanjem "akademije mladih" koja bi, kao u Austriji, bila nezavisno telo u okviru akademije, sličnog ustrojstva kao akademija.
SANU "kolevka ličnog i kolektivnog identiteta"
Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da je SANU "kolevka ličnog i kolektivnog identiteta" kojem daje lik i smisao i koja ga, na kraju, potvrđuje.
"SANU smo, dakle, mi sami", istakao je Bradić, i upitao zašto je u pomami brendiranja "neprihvatljivo i skoro pežorativno" da SANU postane srpski brend ili je sve to "samo izgovor pred strahom od promena.
Ministar kulture je naveo da je strah najvažnija roba koju masovni mediji iznose na prodaju i njemu dodeljuju sve više prostora.
"Mediji nas bombarduju pričama o opasnim virusima, zaraženoj hrani, teroristima, nasilju, ekološkim i ekonomskim katastrofama. Strah kolonizuje svet i naše živote u njemu. Da li postoji izlaz iz straha i da li možemo da razrešimo atmosferu straha? Mogu li se u tome
udružiti poslanici i institucije kulture i SANU kao njihov predvodnik", upitao je Bradić.
Društvo srpske slovesnosti
SANU, koja ove godine treći put obeleževa Dan Akademije u znak sećanja na datum osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841. godine, iz koga je potekla, poslednjih godina je, po oceni njenog predsednika, akademika Nikole Hajdina, posebno beležila dobre rezultate u oblasti međunarodne saradnje.
Danas sarađuje sa više od 20 akademija, sa kojima je ostvarila više od 150 zajedničkih naučnih projekata. Poslednjih godina se stalno povećava njihov broj da bi u protekloj bio dvostruko veći nego 2000. godine.
O visokom nivou naših naučnika i njihovim mogućnostima da ravnopravno sa evropskim kolegama učestvuju na konkursima svedoči i pozitivna ocena koju su dobili na različitim konkursima za sredstva EU, a svojevrsno priznanje predstavlja učešće naših istraživača i inženjera u najvećem eksperimentu u istoriji nauke.
Reč je o radu na gigantskom akceleratoru Evropske organizacije za nuklearna istraživanja u Švajcarskoj koji simulira "veliki prasak" u nameri nauke da dođe do objašnjenja nastanka svemira
Prethodnici srpske kraljevske akademije bili su Društvo srpske slovesnosti i potom Srpsko učeno društvo. Društvo srpske slovesnosti osnovano je 31. maja 1842.godine i postojalo je sve do 27. januara 1864. kada ga je ukazom ukinuo knez Mihailo Obrenović.
Već posle pola godine, 29. jula ono je praktično obnovljeno pod imenom Srpsko učeno društvo, a svi članovi su mogli u pisanoj formi da se izjasne ministru da se prihvataju članstva u SUD.
Slična sudbina zadesila je i Srpsko učeno društvo. Zbog sukoba sa ministrom prosvete njegov rad je suspendovan 13. maja 1886. godine, a zakonom od 1. novembra osnovana je Kraljevsko-srpska akademija kojoj su pripali biblioteka, arhive, zbirke i imovina SUD.
Akademija je promenila ime tek 1947. godine kada je preimenovana u Srpsku akademiju nauka, a potom zakonom iz 1960. godine u Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU).
