Izvor: RTS, 19.Mar.2011, 09:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jevreji slave Purim

Jevrejska zajednica obeležava praznik Purim koji se slavi u spomen čudesnog spasenja Jevreja iz persijskog ropstva, pre više od 2.400 godina. Purim je radostan praznik, koji se posebno posvećuje deci.

Praznik Purim, koji danas obeležava Jevrejska zajednica, slavi se u sećanje na čudesno spasenje Jevreja iz persijskog ropstva.

Praznik se obeležava čitanjem starozavetne knjige o Jestiri u sinagogama, a slavlje se nastavlja u domovima okupljanjem cele porodice, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uz radost i praznično raspoloženje.

Praznik se posebno posvećuje deci, koja se obilno daruju slatkišima. Jevreji taj praznik smatraju za radostan, zbog čega se u Izraelu priređuju karnevali.

Neizbežan je i purimski doprinos u novcu, koji svaki Jevrejin daje kao prilog za hram, jer je hram prvi dom Jevreja.

Purimska večera je takođe obavezna svečanost. Stolovi moraju biti prepuni hrane, kolača i voća svih vrsta, a stolica mora biti više nego pozvanih. Prazna stolica sa postavlja za putnika namernika.

Praznovanje Purima za jevrejsku 5796. godinu počinje večernjim bogosluženjima u sinagogama i čitanjem knjige o Esteri, a u beogradskoj sinagogi molitvu će predvoditi rabin Isak Asijel.

Praznik je sećanje na vreme cara Ahasvera (Artakserksa) koji je vladao pre više od 2.400 godina kada je doneo odluku da se pobiju svi Jevreji zemlje.

Njegova žena, carica Jestira (Ester), poreklom Jevrejka, što nije bilo poznato caru, uspela je, umešnošću i lukavstvom, da spase svoj narod. Car je pod njenim uticajem ukinuo ukaz o uništenju jevrejskih podanika.

Purim za Jevreje počinje Jeseterinim postom uoči samog dana ovog radosnog praznika koji se u Izraelu obeležava karnevalima.

Posle molitve u sinagogama, Jevreji slavlje nastavljaju u domovima porodičnim okupljanjima. Posebna pažnja posvećuje se deci koja se, prema jevrejskom običaju, bogato daruju slatkišima.

Nastavak na RTS...

Kurir: VEČERAS U SINAGOGAMA POČINJE OBELEŽAVANJE PURIMA