Izvor: Southeast European Times, 03.Jul.2009, 23:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijske samokritike u Turskoj

Šef turske vlade priznao je da zemlja nije preuzela odgovornost u rešavanju pitanja manjina.

03/07/2009

Ajhan Šimšek za Southeast European Times iz Ankare -- 03/07/09

Premijer Redžep Tajip Erdogan izneo je u maju retku kritičnu procenu o tome kako se zemlja nosila sa manjinama u skorijoj istoriji. "Godinama su oni različitog etničkog identiteta proterivani iz zemlje… To je zapravo bio ishod fašističkog pristupa", rekao je on.

Jevrejska >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zajednica u Turskoj odmah je potvrdila Erdoganove reči. "Premijer je rekao istinu", izjavio je dnevniku Milijet predsednik zajednice Silvio Ovadja.

Pre i posle Prvog svetskog rata -- kada se Otomansko carstvo pretvorilo u modernu državu -- skoro dva miliona Grka, 1,5 miliona Jermena i 500.000 Jevreja živelo je u Turskoj.

Turbulencije koje su usledile donele su masakre i prisilne deportacije, a razmena stanovništva 1923. između balkanskih zemalja dodatno je smanjila broj manjina.

Skoro pola miliona Turaka i 1,5 miliona Grka preselilo se u Tursku, odnosno u Grčku.

Mada tri nemuslimanske turske manjine -- Jevreji, Jermeni i Grci -- uživaju jednaka prava po Ustavu Turske, oni su se suočavali sa periodičnom diskriminacijom. Danas oko 60.000 Jermena, 25.000 Jevreja i 3.000 do 4.000 Grka živi u Turskoj.

U izveštaju EU o napretku iz 2008. kritikovana je zemlja zato što nije pružila rešenja stalno prisutnih pitanja vezanih za manjine. "Nemuslimanske zajednice i dalje se suočavaju sa problemima zbog nemanja statusa pravnog lica", navodi se u izveštaju.

Unija je takođe kritikovala konstantne restrikcije u Turskoj vezane za obrazovanje i tretman nemuslimanskog sveštenstva. "Turskim zakonom nije omogućeno visoko versko obrazovanje za te zajednice i ne postoje takve mogućnosti u sistemu javnog obrazovanja. Bogoslovska škola Halki Grčke pravoslavne crkve i dalje je zatvorena", primećuje se u izveštaju.

Takođe se zaključuje da "implementacija Cirkularnog dokumenta ministarstva unutrašnjih poslova od 19. juna 2007. o verskoj slobodi nemuslimanskih turskih građana još uvek nije imala željeni efekat".

Premijerove reči su čini se bile usmerene na odstranjivanje zabrinutosti da njegova stranka nije potpuno posvećena manjinskim pravima. Ministar odbrane Vedži Gonul se na primer našao na udaru jer je ukazao da Turska "nikada ne može postati nacionalna država… ako su Grci i Jermeni i dalje značajan deo društva".

Prema rečima kolumnisteVatana Okaja Gonensina, Erdoganova izjava "može se posmatrati kao veliki korak". Istaknuti ekspert za manjine u Turskoj Baskin Oran takođe ju je opisao kao prekretnicu.

"Tabu je prekinut", rekao je Oran jermenskom listu Agos sa sedištem u Istanbulu. "Od sada je to neopozivo. Počinje nova era".

Nastavak na Southeast European Times...