Izvor: Politika, 04.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istine i laži
"Apsolutni hit pre tri godine" – piše "Kurir" – "bila je prvoaprilska šala novosadskog Radija 021, na koju se upecao ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. On je novinaru potvrdio da se sastao sa izmišljenim biznismenom Stivom Bogdanovićem i čak da je s njim ugovorio kapitalne investicije u Srbiji!"
Meni bi to bilo šaljivo da se ministar Ilić zbunio i rekao da se ne seća, da nije siguran i slično.
Ali ne. Opredelio se za (korisnu, pretpostavio je) neistinu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Navod s početka "Kurir" je objavio u okviru teksta koji je počinjao sledećim rečenicama:
"Mnogi veruju da političari lažu svakoga dana, a da obični smrtnici to čine na poseban dan – prvog aprila. Kurir je istraživao kako stranački funkcioneri reaguju na aprilili."
Miroslav Markićević, funkcioner Nove Srbije, nije se složio s opaskom da političari lažu baš svakoga dana, ali...
"Ipak, složiću se da su laži sastavni deo političkog delovanja – priznao je funkcioner NS."
Eto, mora da se ujeo za jezik, jer je govoreći o laganju za trenutak bio iskren. Ako tako nastavi, neće daleko dogurati.
A ko laže taj i krade, zar ne?
Dok smo bili deca tako su nam govorili stariji. I dodavali: A ko krade, taj ide na robiju. Tako su deca vaspitavana nekada ("dok su verovala da životinje govore i postoji Deda Mraz") a danas ih, između ostalog, vaspitavaju i glasila u kojima poznate ličnosti iznose svoje filozofske, etičke i političke poglede.
Razgovor sa Bogoljubom Mitićem Đošom, glumcem, u "Asu", na primer, nosi naslov: "Da sam ministar, nakrao bih se za ceo život". A u nadnaslovu kaže: "Promenio sam mnogo partija, ali Vuk i Dana Drašković su mi definitivno miljenici. Volim i ove iz DSS, a sviđa mi se i Šutanovac iz DS. Moje političko mišljenje je mnogo rastegljivo. Ide od Čedu iz LDP do radikali. Svu′de mi se nešto sviđa." (To je kao ono: "Ja sam ljubitelj bilo čega!" Ali to je izjava druge estradne zvezde.)
Niko od ministara zbog ovoga nije negodovao.
S druge strane, može svako da govori u svojoj (ili iznajmljenoj) kući šta god hoće, ali novine ne bi trebalo sve to da štampaju. Ili, ako i štampaju, da čitaocima jasno daju do znanja da je reč, na primer, o nekom jurodivom ili čoveku kojeg ne treba shvatati ozbiljno... i slično. Ali ne. U "Asu" je sve ozbiljno, mada je na dva mesta napisano da se njihov sagovornik nasmejao sam sebi. Onome što je izvalio.
Novinarka piše: "Promenio je mnogo stranaka, ali niko mu nije ponudio odgovarajuću funkciju, ministarsku fotelju, na primer, na kojoj bi njegova sposobnost došla do izražaja. Međutim, za razliku od većine političara, njegovi apetiti bi tu stali: sebe nikada nije zamišljao u ulozi predsednika Srbije." (Kao Nikola Šećeroski koji je imao viziju: "Ima da sprečim narod da umire od infarkta. Razvod braka nema da bude, nema da bude rasturanja porodice...ako me izaberu neće više da bude lopovi i problemi...")
Novinarka zatim pita: "Koja je po vašem, mišljenju stranka najprofitabilnija i zašto?"
Odgovor: "Ona koja je na vlasti. Samo to je važno!"
Za novinarku su stranke očigledno "firme" koje ostvaruju manji ili veći profit. Donose manju ili veću materijalnu korist njihovim privrženicima. A ona koja je na vlasti – najveću. Nije dakle, reč o borbi za sistem koji bi izazvao dobrobit narodnog života, kako sam naivno mislio, već o borbi za vlast, pare i moć kao sistem spojenih sudova. Jer "vlast može sve", kako je onomad u "Opoziciji" rekao Bogoljub Karić, čelnik Kompanije BK. Znatno ranije revija "Kolubara" prenela je sličnu njegovu izjavu: "Vlast može svakoga da savije kao prase u pleh i da ga ispeče u furuni." Poznato je da se i tvorac navedenih misli bori za vlast.
Samim tim što beleže šta političari rade i govore (a često i izmišljotinama boreći se za što veću pažnju), narod veoma malo veruje glasilima.
Milenko je priprost radnik, zidarski pomoćnik. Jednom, rade oni, a neko će: "Vidi kako je divno vreme, a na televiziji najavili kišu!" Na to će Milenko: "Ja njima ništa više ne verujem. Ja sam verovao samo onom... kako se zove... Kamenku Katiću. On je jedini bio iskren!"
Ili, možda je najrečitija izjava jednog dečaka:
"Kad porastem biću političar i tada mama neće moći da me bije zato što lažem."
[objavljeno: ]
.jpg)
