Izvor: SrbijaDanas.com, 25.Feb.2024, 18:35

Ibrahim Gali o ratu u Zapadnoj Sahari

Zapadna Sahara – teritorija tri i po puta veća od Srbije sa svega tri veća grada, beskrajnom pustinjom bogatom prirodnim resursima, velikom obalom sa bogatim staništima ribe u srcu je jednog od najpoznatijih afričkih sukoba koji tinja već decenijama.

Zapadna Sahara je dugo je bila pod španskom vlašću. Kada se kolonijalna uprava povukla 1975. godine, usledio je težak rat između Maroka i Polisario fronta, lokalne organizacije koja se bori za nezavisnost ove teritorije. >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Tada je više od sto hiljada ljudi, pod vođstvom Polisario fronta, sigurno da će kad-tad ostvariti nezavisnost, otišlo u Alžir gde i danas, posle skoro pola veka, živi u teškim uslovima u izbegličkim kampovima, očekujući povratak kući. Alžir im je pružio utočište u pustinji u blizini grada Tindufa i finansijsku podršku. Kampovi funkcionišu kao teritorije Republike Zapadna Sahara – o svim pitanjima se stara izbeglička vlast koja je formirala vladu i ministarstva.

Bivša Jugoslavija je 1984. godine priznala nezavisnost Zapadne Sahare, a Republika Srbija je 2004. godine povukla priznanje. Većina država zvanično su neutralni i drže se podalje od ovog spora, mada je u jednom trenutku čak 84 država sveta priznalo nezavisnost ove teritorije (sad je taj broj sada daleko manji). Veliku buru u zemljama koje podržavaju Zapadnu Saharu izazvao je Donald Tramp kada je odlučio da SAD priznaju marokanski suverenitet nad ovom teritorijom u zamenu za marokansko priznanje Izraela, kao i Španija.

Maroko je tokom osamdesetih izgradio 2.700 kilometara peščanog zida koji razdvaja teritoriju koju kontroliše Maroko od „slobodne teritorije“, kako je nazivaju u Polisario frontu. Borbe su intenzivirane u poslednje tri godine.

Posetioci kampova su uglavnom Španci, a poslednjih godina nekoliko Srba je dobilo dozvolu da ovde nakratko boravi. Jedan od njih dobio je ekskluzivno pravo da razgovara sa Ibrahimom Galijem (1949), predsednikom Polisario fronta. Ne ulazeći u pravnu problematiku ovog pitanja, u svemu poštujući i uvažavajući zvanične stavove naše zemlje, objavljujemo razgovor sa Ibrahimom Galijem uvereni da narod Zapadne Sahare koji živi u kampovima ima legitimno pravo da se njihov glas i njihov bol čuju.

Ibrahim Gali: Kako je nama značila podrška tvoje zemlje! Jugoslavija nije davala podršku samo deklarativno. Mnogi naši ranjenici lečeni su u tvojoj zemlji. Trenirali ste naše vojnike. Nismo to zaboravili. Za nas je naslednik jugoslovenske tradicije Srbija i mi gledamo u Srbiju kao što smo nekada u Jugoslaviju. Nadamo se da ćemo se vratiti na odnose koje smo nekad imali. Ubeđeni smo da je Srbija na pravoj strani, na našoj strani. Želimo da ti preneseš pozdrave svom narodu i ljudima u vlasti. Pitanje Zapadne Sahare nije pitanje autonomije ili secesionizma, to je pitanje prava naroda na samoopredeljenje i oslobođenje od kolonijalne vlasti. Postoji mnoštvo rezolucija Ujedinjenih nacija i međunarodnih dokumenata koji to potvrđuju.

Kakva je sada situacija? Imali li sukoba, žive li ljudi i sa ove strane zida ili su svi izbegli?

Ibrahim Gali: Mi smo u ratu od kad su Marokanci 13. novembra 2020. prekršili primirje. Do sada nastavljamo da se borimo na slobodnoj teritoriji. Svakog dana imamo konflikt, borbe su u toku na zemlji i u vazduhu. Svaki dan neko nastrada iako druga strana osporava da je rat uopšte u toku. Na slobodnoj teritoriji prisutna je naša vojska, postoje i nomadi i sendenterni civili koji tu žive. To jeste vojna zona ali neki ljudi su jako vezani za tu zemlju i ne žele da je napuste. Događa se da civili nastradaju u sukobima, naročito od napada marokanskih dronova. Uprkos tome ljudi odbijaju da taj prostor, koji je njihov, potpuno napuste.

Video sam da je život u kampovima veoma težak. Kakve probleme imate u organizovanju svakodnevnog života u kampovima?

Ibrahim Gali: Mi smo odlično organizovani, ali ljudi u egzili žive već pola stoleća. Nove generacije su nemirne, žele promenu. Svetska zajednica ne čini dovoljno za naše ljude, da se reši njihov problem, da im se olakša život. Uprkos svemu tome, svoj patnji, Saharavi narod se i

dalje nada da će ostvariti svoja prava.

Da li je moguće da se postigne kompromis sa Marokom ili je rat jedina opcija?

Ibrahim Gali: Svaki problem ima rešenje. To je pitanje nespornih prava. Ljudi su izbačeni iz svojih domova, sa svoje zemlje bez razloga. Imaju pravo da se vrate i imaju pravo na svoju državu. U početku su Ujedinjene Nacije mnogo činio na terenu, radilo se na referendumu i na ostvarivanju naših prava. Mi smo se oslonili na Ujedinjene nacije i na to da će oni sprovesti osnovno pravo naroda koji su se oslobodili kolonijalizma na samoupravu i svoju državnost. Nastavljamo da tražimo rešenje. Rat se nastavlja i u političkoj areni, drugim sredstvima. Ali rat nije cilj samom sebi. Mi nastojimo da stvorimo atmosferu za stvaranje političkog rešenja. Mi kao narod ne želimo rat. Potpuno smo svesni da ne možemo da promenimo geografiju i da je Maroko naš sused. Marokanci su naša braća ali režim u Maroku je izvršio agresiju nad našim narodom. Mi pružamo ruke nudeći mir, ali odgovora nema. Mi nismo počeli rat. Dva puta već ratujemo sa Marokom, dva puta već smatramo da nemamo izbora. Prvi put je bilo 31. oktobar 1975, a drugi put sad od 2020. godine. Mi nismo nikoga napali, mi nismo otišli kod naših komšija. Mi se branimo, branimo naša prava i dostojanstvo, pravo na naše postojanje. Nastavićemo rat dok režim u Maroku ne bude počeo da poštuje naša prava. Spremni smo da pregovaramo u svako doba. Ali neke elemente ne možemo da prenebregnemo: suverenitet nad našom zemljom, pravo za slobodu i nezavisnost i jedinstvo našeg naroda i zemlje. Spremni smo da pregovaramo u vezi sa drugim pitanjima. Mi smo komšije. Mi smo komšije! Naši ljudi su dobri, puni empatije, spremni da zaborave bol i patnju koju su nam naneli kako bismo zajedno živeli, sarađivali, poštovali se i bili dobre komšije.

Maroko je trenutno izuzetno jak. Situacija za vas je teška.

Ibrahim Gali: Oni kontrolišu deo naše zemlje. Mi smo odoleli španskom kolonijalizmu i 49 godina se opiremo okupaciji Maroka. Nismo uobičajena vojska. Mi smo oslobodilački pokret. Koristimo gerilske taktike. Pokušavamo da neprijatelju uništimo moral, da im smanjimo resurse. Jako smo vezani za svoja prava i za svoju zemlju. Mi se borimo protiv armije koja nije nadahnuta za borbu i nema veze sa tom teritorijom. Znaju da su na tlu koje su nelegalno zauzeli. Vreme će sigurno presuditi u našu korist.

Koje zemlje vas najviše podržavaju, a koje podržavaju Maroko?

Ibrahim Gali: Verujemo u Božiju moć, spremni smo na žrtvu. Za nas je najvažnije da ostvarimo naša prava. Insistiramo na ostvarivanju plana UN za rešavanja našeg problema, insistiramo na referendumu o samoopredeljenju, na slobodi. Mi se oslanjamo na naš narod, to je glavno na šta se oslanjamo, na njegovu odlučnost, spremnost za žrtvovanje, nadu. Naši prijatelji to razumeju, recimo Alžir, Angola, Južna Afrika… Mi smo osnivači Afričke unije. Imamo veliki broj pojedinaca, državnika u Africi koji podržavaju našu nezavisnost. Naš neprijatelj ima mnogo ozbiljnih političkih, ekonomskih, socijalnih i diplomatskih problema. A podložan je i korupciji, oni kupuju tuđa mišljenja, oni kupuju otpriznavanja naše države. To je samo način da prikriju sveopštu lošu situaciju u njihovoj zemlju. Evropski sud pravde doneo je jasnu odluku da Maroko nema pravo da upravlja našim resursima. Čekamo još jedno sudsko mišljenje, očekujemo da će biti istovetno. Maroko nema pravo da sa Evropom dogovara eksploataciju naših resursa. Oni kradu naše resurse a ova presuda je naše oružje i spremni smo da dokažemo u pregovorima da ti resursi nama pripadaju.

Da li ste nekada bili u Srbiji?

Ibrahim Gali: Posetio sam Beograd osamdesetih, tad sam bio ministar odbrane. Bila je to odlična poseta, sa vojnim ciljevima. Sa oficirima sam razgovarao i posećivao vojne jedinice. Posle posete usledila je podrška i dan danas koristimo oružje iz Jugoslavije koje smo tada

dobili. To više nije moderno oružje, teško se sad za njega nabavlja municija.

Nastavak na SrbijaDanas.com...