Izvor: Blic, 19.Jul.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hleb i kolači
Ovde se često jedu kolači samo zato što nema hleba. I za razliku od (doba) Marije Antoanete kojoj se pripisuje autorstvo ovog slogana kad je on pokazivao zlu nameru otuđene vlasti, u našim slučajevima može se govoriti o svršenoj stvari. Kolači se pojedu, a ni o tome, ni o hlebu niko ne brine.
U nizu sličnih pojava na sve ovo podsećaju ovih vrelih dana apeli vodovodskih vlasti za štednjom ovde godinama nasušne pijaće vode. Građani se umoljavaju da dragocene kapi ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upotrebljavaju za zalivanje bašti. Nego čime da ih zalivaju, ako ih već imaju? Postoji li alternativa u bunarima, u tehničkoj vodi? Naravno da ne, ali to ne smeta da se i krajnje zdrav razum pridruži ovim pozivima. Stvarno izgleda besmisleno da voda ode na travu i cveće, a da je nema dovoljno za ljude. I to bi bilo u redu, kad se ne bi od zagledanosti u posledicu prevideli uzroci ili suštinskiji problemi. Međutim, zađe li se iza „humanosti" ovih apela vidi se vekovno licemerje - dok se time zamajavamo, zaboravljamo da niko nikad ovde još izneo bilo kakav plan da se pijaćoj vodi nađe neka baštenska alternativa. Koja je, inače, u svetu i jeftinija. I nije tako samo sa vodom. Kad se „fokusiramo" na poskupljenje ili nestašicu mleka, obično je to amnestija (bolje, amnezija) za „nestašicu" krava. Ako se tome posvetimo, to je prilika da izbegnemo pravu priču o opštem haosu u poljoprivrednoj strategiji. Uvek plitko i uvek (p)o posledicama. I utešno po odgovorne. Uostalom, zar i kolači Đokovićevih uspeha nisu svojevrstan kolektivni bensendin - upotrebljiv i za probleme stimulisanja mladih (sportskih) talenata i za - spoljnu politiku.
