Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Sep.2012, 04:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski dan jezika

BEOGRAD -

Širom Evrope, pa i u Srbiji, danas će biti obeležen Evropski dan jezika, koji za cilj ima podizanje svesti o značaju učenja stranih jezika, kao i promociju jezičke raznovrsnosti i međukulturnog dijaloga.

Praznik je ustanovljen 2001. godine odlukom Saveta Evrope i uz pokroviteljstvo Evropske unije u uverenju da je višejezičnost na starom kontinentu dragocena realnost koju treba sačuvati, vrednovati i braniti u budućnosti.

Ove godine Evropski dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jezika želi da istakne da jezici mogu da otvore i nove kulturne i profesionalne horizonte, osim što su instrument koji olakšava izlazak na tržište rada ili promociju na profesionalnom planu.

U Beogradu će Evropski dan jezika biti obeležen trodnevnim naučnim skupom na Filološkom fakultetu uz podršku kulturnih centara više evropskih država, a biće organizovani i susreti profesora evropskih jezika u Srbiji, čitanje poezije i debate o značaju učenja stranih jezika.

Na skupu "Kultura u dijalogu" na Filološkom fakultetu govoriće, između ostalih, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, ministar obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović, profesor Ranko Bugarski i prodekan tog fakulteta Zoran Paunović.

Prema studiji koju je uradila evropska META-NET mreža, sa 60 istraživačkih institucija iz 34 zemlje, čije je sedište u Berlinu, najmanje 21 od 80 evropskih jezika je u opasnosti od digitalnog izumiranja, jer su ostali bez pisma koje može biti informatički obrađeno, saopštio je beogradski Matematički fakultet, član mreže.

U studiji, u čijoj je pripremi učestvovalo više od 200 eksperata, ocenjivana je podrška informatičkih tehnologija za svaki od jezika u četiri oblasti: automatsko prevođenje, govorna interakcija, analiza teksta i raspoloživost jezičkih resursa.

Nekoliko jezika, kao što su islandski, letonski, litvanski i malteški ocenjeni su najnižom ocenom u sve četiri oblasti, jer ni za jedan od tih jezika nije zaključeno da postoji "odlična podrška", ali je samo za engleski jezik ocenjeno da je podrška "dobra".

Za engleskim slede holandski, francuski, nemački, italijanski i španski, za koje postoji "umerena podrška".

Za jezike kao što su baskijski, bugarski, katalonski, grčki, mađarski i poljski postoji "fragmentarna podrška", što i njih svrstava u skup jezika sa visokim stepenom rizika.

Ovoj grupi jezika pripada i srpski, kao i svi drugi jezici sa prostora bivše Jugoslavije, navodi se u saopštenju i ističe da je Evropa uspela da ukloni gotovo sve granice između pojedinih zemalja.

"Međutim, jedna granica još postoji i čini se neprobojnom, to je nevidljiva granica koju predstavljaju jezičke barijere i koja ometa slobodan protok znanja i informacija", navodi se u saopštenju.

Inače, u Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika, što čini oko tri odsto od ukupnog broja jezika na svetu.

U svetu se govori 6.000 do 7.000 jezika, dok se, na primer, na teritoriji Rusije, gde živi 148 miliona stanovnika, govori daleko najveći broj jezika - od 130 do 200, u zavisnosti od kriterijuma.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...