Izvor: Vesti-online.com, 16.Feb.2017, 04:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društvo kao strašni sud
Veliku podršku transrodne osobe pronalaze u psihijatrima. Jedna od onih koja je pomogla velikom broju ljudi na teškom putu samospoznaje jeste i dr Dragana Duišin, psihijatar kabineta za transrodna stanja Kliničkog centra Srbije. Za "Vesti" govori o procesu tranzicije i svim dilemama osoba koje menjaju pol.
Kako se u medicini tumači transrodnost?
- Fenomen transrodnosti odnosi se na osobe koje se svojim ponašanjem ne uklapaju u tradicionalni binarni koncept, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << koji podrazumeva da postoje dva pola i dva roda, muški i ženski. Ovo se u detinjstvu odnosi na izbor igračaka, igara i vršnjačkog društva, a u odraslo doba način oblačenja, manire, gestove, interesovanja, izbor profesije, izbor prijatelja...
Kako izgleda priprema pacijenta za promenu pola?
- Psihijatrijska i psihološka procena osoba koje dolaze sa željom da promene pol ili koje imaju određenu dilemu po pitanju sopstvenog rodnog identiteta radi se tokom najmanje godinu dana u skladu sa standardima nege koje propisuje NjPATH (Svetsko udruženje za transrodno zdravlje). U tom periodu obavlja se serija intervjua, kako sa pacijentom tako i sa članovima porodice ili partnerom.
Koliko je podrška okruženja važna i zašto?
- Podrška je neophodna. Naš tim je zapravo jedino garantovano sigurno mesto u kome su shvaćeni i prihvaćeni na način koji im je potreban. Radom sa pacijentima, medijskim informisanjem i edukacijom kolega utičemo da ove osobe budu prihvaćene u društvu, u čemu smo dosta napredovali poslednjih decenija.
- Iskustva porodica su gotovo podjednako bolna kao i samih transrodnih osoba. Brojna osećanja muče roditelje, počev od ljutnje i besa, preko straha za sopstveno dete, do osećanja krivice da su negde pogrešili ili nešto propustili.
Koji su to problemi, dileme, strahovi, sa kojima se suočavaju transrodni ljudi?
- Njihovi problemi su kompleksni. U pubertetu je to činjenica da prepoznaju svoju različitost i da se tog stide i strahuju od reakcije okoline, počev od porodice, preko vršnjačke grupe do šire socijalne zajednice. Često su zadirkivani, nazivani pogrdnim imenima, marginalizovani, odbacivani, a u nekim slučajevima i zlostavljani. Strah od neprihvatanja i odbacivanja je ogroman, te često postoje i faze duboke depresivnosti, suicidalne ideje, samopovređivanja, teškoće u školovanju, izboru profesija i zapošljavanju, pronalaženju partnera...
Da li se događa da osoba koja želi da promeni pol, kroz razgovore sa psihijatrom shvati da ipak nije transrodna?
- Naravno da je i to moguće, posebno kod mlađih osoba tj. adolescenata koji mogu prolaziti kroz fazu difuznosti identiteta ili konfuzije po tom pitanju - ističe dr Duišin.
Nastavak na Vesti-online.com...
