Izvor: Blic, 01.Feb.2011, 01:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobio posao uz uslov da ne prodaje bubreg

KIKINDA - Posle pokušaja da proda sopstevni bubreg, kako bi porodicu spasio gladi i izbacivanja i iznajmljenog stana, Ervinu Balou (31) iz Kikinde i njegovoj supruzi Elviri (26) koja je u trećem mesecu trudnoće, dogodilo se nešto lepo. Spas je stigao od zaposlenih iz Predškolske ustanove “Dragoljub Udicki” u Kikindi, koji su Ervinu ponudili posao.

Sve se dogodilo dva dana pošto je Ervin rekao ocu da ne zna da li da se obesi, ili da proda bubreg, jer je za hleb pootrošio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslednji novac, a ćerci nema od čega da kupi hranu. Odluku da će prodati bubreg saopštio je i na lokalnoj televiziji, naglašavajući da je jedini prihod u kući 2.000 dinara dečjeg dodatka. Gledaoce je šokirala i priča da njegova dvoipogodišnja ćerka Dunja gotovo ne viđa mleko, a Deda Mraza nije videla nikada. Već sutradan je Miloš Pejakov, direktor Predškolske ustanove u Kikindi, ponudio je Ervinu posao vozača na određeno vreme.

Lekovi za roditelje

Ervinovi roditelji Vera i Jožef nisu mogli da im pomognu jer sa malim penzijama jedva da mogu da kupe lekove.

- Nismo mogli da im pomognemo. Jedva uspevamo da kupimo lekove. S nama živi i 90-godišnja starica, za koju su takođe potrebni lekovi - kaže Ervinov otac Jožef Balo.

- Potresla me je sudbina mladog čoveka, a posebno kada je priča da želi da radi bilo šta, kako bi dete spasio gladi. Upravo smo tražili vozača i odlučili da Ervinu pružimo šansu - rekao je Pejakov.

Mladom čoveku su postavili dva uslova - da pošteno radi i više nikada ne pomišlja na prodaju bubrega. Probni rad će trajati 60 dana i, ukoliko bude vredan, sigurno će biti zaposlen na neodređeno vreme. Kada je za to saznao, Ervin je bio presrećan.

- Bio bih smećar, šinter, radnik na građevini, samo da imam od čega da prehranim porodicu. Kucao sam na mnoga vrata tražeći posao, a ne socijalnu pomoć. Supruga je dobila otkaz kada je bila trudna s prvim detetom, sada je drugo na putu, a mi nemamo ni za hleb - priča Ervin Balo.

Ervin i Elvira su četiri godine čekali prvo dete, a kada su dobili Dunju, Elvira je izgubila posao čistačice. Ervin je radio na određeno vreme, potom je prešao i na sezonske poslove, ali zimi takvih radova nema. Uspevali su da prežive i sa 12.000 dinara mesečno, ali došla je zima.

Porodica Balo nema velike prohteve. Dok su radili, podigli su kredit da kupe veš-mašinu, krevet i dovrše kanalizaciju u kući koju im je vlasnik dao na održavanje. Kada je kuću svojim novcem i radom doveo u red Ervin i Elvira su dobili otkaze, a rata kredita je porasla na 7.500 dinara mesečno. Za otplatu je ostalo još 1.800 evra.

- Nesreća ne dolazi sama pa nam je gazda postavio uslov - da plaćamo kiriju ili se iselimo. Sada je plata na vidiku pa ćemo se nekako spasti. Prvo ću kupiti što treba detetu, a za ostalo će biti lako - kaže Ervin.

Nastavak na Blic...