Izvor: Blic, 07.Dec.2011, 00:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar holesterol čisti krvne sudove
Holesterol je važan jer se od njega u nadbubrežnim i polnim žlezdama stvaraju hormoni, odnosno materije koje omogućavaju razvoj polnih karakteristika i održavanje plodnosti. Loš holesterol - LDL dovodi do ubrzane arterioskleroze i ranijeg ispoljavanja infarkta srca, šloga, dok dobar holesterol ili HDL ima ulogu čistača krvnih sudova od nataloženja lošeg holesterola...
Gotovo svako drhti pri pomisli da će nakon redovne kontrole krvi dobiti rezultate na kojima stoji da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << im je povišen nivo holesterola. Visoke vrednosti holesterola u krvi mogu da naruše zdravlje jer predstavljaju jedan od mnogobrojnih rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, pogrešno je zaključivati da je holesterol samo opasan i neželjen sastojak krvi jer ima i važne korisne uloge za naše telo.
- U našem organizmu postoji koristan ili dobar holesterol (HDL) i štetan holesterol (LDL). LDL holesterol se nalazi u LDL česticama i iz njih se taloži na zidove krvnih sudova, izazivajući arteriosklerozu. On se nakuplja u obliku arterioskleroznih naslaga koje smanjuju obim i prohodnost krvnih sudova.
Srećom, postoje HDL čestice koje ublažavaju te štetne pojave. One sadrže HDL holesterol i nazivaju se čistačima. Te čestice sakupljaju višak holesterola sa mesta gde ga ima previše i odnose ga u jetru. Zato su HDL čestice vredan čistač krvnih sudova jer smanjuju rizik od nastajanja kardiovaskularnih bolesti. Normalna količina LDL holesterola je manja od tri mmola/lit, a količina HDL holesterola mora biti veća od jednog milimola po litru - objašanjava dr Milena Jauković, vaskularni hirurg u Kliničkom centru Srbije.
HDL holesterol osoba može da poveća prestankom pušenja i redovnim vežbanjem. Na vrednosti HDL-a utiče i pol (žene ga imaju više jer estrogen utiče na njegovo povećano stvaranje) i način ishrane. Smatra se i da male količine alkohola utiču na povišenje HDL-a, ali s obzirom na druge štetne posledice alkohola, bolje je upražnjavati zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
- Organizmu je potreban holesterol. On je mekana supstanca slična vosku koju organizam koristi za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju hormona steroida, kao što su estrogen, testosteron i kortizon. Problem nije sam holesterol, nego višak holesterola - posebno onog lošeg (LDL), koji doprinosi stvaranju masnih naslaga na zidovima arterija. Iako takozvani prehrambeni holesterol povećava holesterol u krvi kod većine ljudi, glavni krivac su zasićene masnoće. Najefikasniji način za kontrolu holesterola u krvi sastoji se u tome da smanjimo konzumiranje namirnica s visokim procentom zasićenih masnoća, kao što su punomasni sir, pavlaka, puter i meso - kaže dr Jauković.
I niske vrednosti štetne
Za većinu ljudi ukupni holesterol ne bi smeo da bude iznad 200. Međutim, holesterol se javlja u dva osnovna oblika. Loš holesterol (LDL) treba da je ispod 130, osim ako ne patite od srca ili dijabetesa jer u tom slučaju treba da je još niži. Međutim, nizak nivo dobrog holesterola (HDL ispod 40) povećava rizik od srčanih oboljenja.
Redigovanje ishrane
Pretpostavlja se da je kod polovine bolesnika sa povišenom količinom holesterola u krvi uzrok nepravilna ishrana, a kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji način održavanja zadovoljavajućeg nivoa holesterola je uravnotežena, raznovrsna ishrana. Danas je poznata činjenica da, ukoliko želite da smanjite vrednost holesterola u krvi, pre svega morate da smanjite ukupan kalorijski unos, a posebno unos zasićenih masnih kiselina. Neke namirnice sadrže povećanu količinu zasićenih masti i holesterola kao žumance, džigerica i mozak, puter, pavlaka, suhomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso... Važno je jesti dosta voća i povrća, a umesto crvenog mesa ribu.
