Izvor: RTS, 07.Okt.2010, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đokić porazio BiH u Strazburu
Bosna i Hercegovina obavezna je da bivšem oficiru JNA Branimiru Đokiću isplati 60.000 evra na ime materijalne i 5.000 evra nematerijalne štete, potvrdio Sud za ljudska prava u Strazburu, rekao za RTS Đokićev advokat Nebojša Stanković.
Sud za ljudska prava u Strazburu potvrdio je danas svoju raniju odluku kojom je Bosna i Hercegovina obavezna da bivšem oficiru JNA Branimiru Đokiću isplati 60.000 evra na ime materijalne i 5.000 evra na ime nematerijalne štete. To je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za RTS izjavio njegov advokat Nebojša Stanković.
Đokić je još od avgusta 1998. godine, podneo zahtev za povraćaj stana u Sarajevu, koji je otkupio 1992. godine.
Oficir nekadašnje JNA i predavač na Vojnoj akademiji u Sarajevu Branimir Đokić državljanin je BiH i Srbije, koji trenutno živi u Nišu, a prema tada važećem Zakonu o vojnim stanovima, koji je donet 1990. godine, otkupio je stan u Sarajevu, marta 1992. godine. Sarajevo je napustio 19. juna 1992. godine.
Sud u Strazburu je u presudi, 27. maja ove godine, naložio BiH da Đokiću isplati 65.000 evra.
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine tada je saopštila da bi moglo doći do kolapsa Federacije ukoliko se odluka Suda u Strazburu o slučaju "Đokić" primeni na više od 20.000 stanova koje bi, prema toj presudi, Federacija BiH trebalo da vrati bivšim srpskim vlasnicima.
Slučaj "Đokić" počinje u avgustu 1998. godine, kada je podneo zahtev za povraćaj stana u Sarajevu, koji je, 30. marta 2000, odbačen na osnovu Zakona o restituciji stanova iz 1998. godine, a nadležno ministarstvo kantona Sarajevo potvrdilo je tu odluku, 30. marta 2000. godine.
Iduće godine, Đokić je podneo žalbu, zbog ugrožavanja ljudskih prava. Đokić, koji nije uspeo da vrati vlasništvo nad stanom u Sarajevu, do danas nije dobio ni stan u Srbiji.
U presudi suda u Strazburu navodi se da je jasno da je podnosilac zahteva u ovom slučaju pretrpeo nematerijalni gubitak koji proizlazi iz povrede Konvencije, koji je potrebno nadoknaditi.
Taj sud citira deo Aneksa četiri, Dejtonskog sporazuma, koji je Ustav BiH, u kojem piše da "sve izbeglice i raseljene osobe imaju pravo da se slobodno vrate u svoje domove".
Te osobe imaju pravo, u skladu sa Aneksom sedam, na vraćanje imovine koje su bili lišeni tokom neprijateljstava od 1991. godine i pravo na naknadu za svu takvu imovinu koja se ne može vratiti.
Sve obaveze ili izjave u vezi sa takvom imovinom, pod prisilom su ništavne.
