Izvor: Medijski istraživački centar, 03.Jul.2012, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diploma ne sme da postane elitna
Piše Vesna Petrović
Tim koji čine profesori univerziteta u Srbiji, predstavnici nekoliko državnih insitucija i studentskih i drugih organizacija u naredne tri godine treba da pripreme mere i predloge kako visoko obrazovanje učiniti dostupnim i onima koji na putu do diplome visoke škole moraju da savladaju više prepreka nego njihovi vršnjaci. Partner srpskim profesorima na ovom projektu je Evropska unije.
Osnovna pitanja kojima će se istraživački tim baviti odnose se na to >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << koliko socijalno poreklo, teritorijalne razlike, nacionalna pripadnost ili neki oblik invaliditeta mogu da smanje šanse za napredovanje u životu kroz visoko obrazovanje. To je i glavni problem kojim se bavio tim TEMPUS projekta (www.equied.ni.ac.rs) koji sa milion evra finansira EU, a koordinira Univerzitet u Nišu.
-Danas malo posla možete obavljati sa srednjim obrazovanjem –kaže dr Danijela Gavrilović, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. -Minimum je sedmi stepen i zato moramo svima dati šansu da steknu visoko obrazovanje. Diploma dobija na značaju, ali prestaje da bude elitna. Već od ove jeseni će početi pilot projekat na pet univerziteta u Srbiji gde će kroz različite vrste podrške 50 mladih ljudi iz manje zastupenih grupa biti pripremljeni za upis na fakultete.
Istovremeno, kroz aktivnosti na projektu biće uspostavljen nacionalno koordinisan sistem službi studentske podrške na univerzitetima, osposobljenih da informacijama, psihološkom podrškom, asistivnom tehnologijom, radionicama koje unapređuju efikasnost učenja pomognu i manje pripremljenim studentima da pod što ravnopravnijim uslovima upišu i sa uspehom završe fakultete.
Studija o jednakom obrazovanju je pokazala da su šanse za sticanje visoke diplome za pojedine članove društva znatno smanjene. Dakle, ako ste iz siromašne porodice, ako su roditelji sa srednjim obrazovanjem, ako neko živi u mestu u kome nema univerziteta pa time i visokih škola i fakulteta, njegove šanse za sticanje visokog obrazovanja znatno su smanjene. To se odnosi i na osobe koje su romske nacionalnosti, ili su, osobe sa invaliditetom.
Precizni podaci o tome ne postoje, ali sve ukazuje na to da u porodicama koje su slabijeg materijalnog stanja ima manje studenata nego što je to slučaj sa porodicama prosečnog ili visokog materijalnog stanja.
Studija je pokazala i da deca čiji roditelji imaju manje od srednjeg obrazovanja gotovo da nema među studentima. Čak 38 posto studenata ima očeve sa obrazovanjem višim od srednjeg, konstatuje mr Nenad Popović, pod čijim rukovodstvom je urađena studija zatečenog stanja.
Profesori koji rade na ovoj studiji nisu zadovoljni ni kako zvanična statistika prati visoko obrazovanje, a to je jedan od razloga zbog čega se ne dobijaju tačni podaci. Recimo, materijalni status studenata se ne prati, a neki podaci se prikupljaju na način koji ne garantuje njihovu tačnost niti kompletnost. Na primer, studenti često ne odgovaraju na pitanja o nacionalnoj pripadnosti ili o materijalnom položaju njihove porodice.
Profesori često ističu i da nema kompletnih podataka o tome koliko studije koštaju porodicu, a koliko društvo. Troškove studija uglavnom snose roditelji i u ovom trenutku se školarine plaćaju iz budžeta za oko 43 posto studenata u Srbiji. Ostali sami moraju da nadoknade troškove školovanja. Uz to, njihove porodice moraju da plate, ako deca nisu iz grada u kome se nalazi univerzitet ili fakultet, i troškove stanovanja, kao i ostale životne potrepštine za studente.
Nastavak na Medijski istraživački centar...
