Izvor: RTS, 07.Maj.2013, 23:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan Biblioteke SANU
Biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti obeležila je svoj dan. To je datum kada je proglašen Ustav Društva srpske slovesnosti kojim je osnovana biblioteka. Ovaj Dan bio je posvećen književniku Svetoliku Rankoviću.
Idući u susret Danu Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti koja se slavi 8. maja, danas je u okviru redovne tribine svečano obeležen ovaj datum besedom akademika Svetlane Velmar Janković posvećenoj književniku Svetoliku Rankoviću koji se rodio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pre 150 godina.
Otvarajući svečani skup kome su prisustvovali svi časnici SANU, upravnik Biblioteke i dopisni član SANU Miro Vuksanović je rekao da je proslavljanje dana početka ustanove kao što je Biblioteka overa tradicije, trajanja u vrednostima, u zanku epohe i njenih dometa.
Podsetivši da je na sutrašnji dan 1842. godine osnovana ova ustanova, on je istakao da je to prilika da se podsetimo srpskih pisaca iz 19. veka koji su neopravdano bili skrajnuti.
Vuksanović je naveo da Biblioteka poseduje milion i 500.000 publikacija, da su dve trećine na stranim jezicima, da zaposleni i ostali koji učestvuju u radu Biblioteke znaju 30-ak stranih jezika i da je Biblioteka mesto gde se na moderan način ukrštaju naučne i srodne informacije.
On je dodao da se u Biblioteci SANU obrađuju i digitalizuju retki primerci i raritetna izdanja, među kojima su delovi Vukove biblioteke, Milankovićeve, Kišove, Marka Ristića, Ive Andrića...
Takođe, Vuksanović je istakao da je Biblioteka SANU od prošle godine uključena u sistem Virtuelne biblioteke Srbije i na taj način je ušla u elektronski katalog 159 srpskih biblioteka koji podržava ministarstvo kulture.
Među uspesima kojih je bilo dosta u prethodnom periodu, upravnik je izdvojio da je Fond za naučni rad SANU omogućio da se razmena publikacija na 1.000 adresa odvija bez smetnji i da je pokrenuto objavljivanje godišnjaka Biblioteke SANU u kome će biti objavljeni sve besede objavljene na njenim tribinama.
Akademik Svetlana Velmar Janković u izuzetno obimnom eseju posvećenom liku i delu Svetolika Rankovića (1863-1899) iznela značajne, nove i veoma inspirativne ocene o njegovim najvažnijim romanima koje je objavio za života.
Prema njenom mišljenju, Ranković je morao biti upoznat sa delima ruskih klasika (Dostojevskog i Tolstoja) iako nije u svojim beleškama navodio ili analizirao njihova dela.
Do zaključka da je od Dostojevskog preuzeo "unutrašnji monolog" Velmar Janković je došla podrobnom analizom romana "Gorski car" a u izvesnoj meri i u romanu "Seoska učiteljica" u kome je otkrila važnost lika seoskog učitelja Gojka koga je doživela kao bitnu ličnost zbog njegovih kvaliteta u odnosu na navodno glavnu junakinju Ljubicu o kojoj nema visoko mišljenje.
Ona smatra da je učitelj Gojko jedan od značajnih junaka srpskog realističkog romana "zato što poznaje sebe, jer ume da gleda u sebe".
Akademik je podsetila da je još Jovan Skerlić uporedio učitelja Gojka sa knezom Miškinom iz "Idiota" Dostojevskog.
Kao posebno interesantan momenat u romanu "Seoska učiteljica", ona je izdvojila da je on u književnom vidu najuspelije obradio temu smrti.
"Zov smrti kao zov nestajanja i kao jedna od bitnih tema u ostvarenjima Rankovića očigledno je zahtevala od autora da prihvati i proceni značaj unutrašnjeg monologa, posebno zbog načina njegovih književnih iskazivanja", konstatovala je Velmar Janković.
Ona je svoj esej zaključila pozivom budućim istraživačima da iznova iščitaju Rankovićeva dela jer smatra da je on nedovoljno ispitan i vidjen na novi način, posebno kada se radi o mestu i ulozi unutrašnjeg monologa u srpskoj prozi 19. veka.
