Izvor: Blic, 15.Jul.2014, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeka li glumce sudbina Čkalje
Čuveni glumac Miodrag Petrović Čkalja bio je najpopularnija ličnost jugoslovenskog prostora, njegove uloge su imale i imaju ogromnu gledanost, a on je poslednju deceniju života proveo i na kraju umro u bedi. Rasprava: Poslanici Nenad Milosavljević, Srđan Dragojević i kompozitor Zoran Simjanović
Ovo je kazao Dragan Bjelogrlić juče u Skupštini Srbije na prvom javnom slušanju koje je sazvao Odbor za kulturu na temu „Autorsko pravo i kolektivno ostvarivanje autorskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i srodnih prava dramskih, filmskih i televizijskih umetnika i interpretatora“. Skup je organizovan povodom izmene i dopune Nacrta Zakona o autorskim i srodnim pravima. U maloj sali Skupštine juče se moglo čuti preko deset govornika, a u kasnijoj raspravi učestvovali su i drugi prisutni.
Podsetio na Čkalju: Dragan Bjelogrlić
Pomenuti Bjelogrlićev iskaz slikovito govori o situaciji u kojoj su sada umetnici koji su stvorili mnoga dela koja se i dan-danas dosta gledaju, a od kojih oni nemaju nikakvu nadoknadu.
Iako nije juče bio u skupštimnskoj maloj sali zanimljiv je podatak da, recimo, Duško Kovačević, po njegovim rečima, nikada nije dobio ni jedan jedini dinar (niti iko iz ekipe) od reemitovanja i svakog drugog iskorićavanja kultnih "Maratonaca", "Ko to tamo peva", "Balkanskog špijuna"…
Srđan Dragojević je naveo da je izračunao kako u emitovanjima, reemitovanjima i javnim saopštavanjima autori bivaju oštećeni za oko pet miliona evra godišnje, a pošto to traje već 20 godina - dolazimo do cifre od 100 miliona.
Umetnici su pokrenuli zakonske inicijative koje se odnose na članove 117 i 28 pomenutog zakona, putem kojih bi se to moglo rešiti. Inicijative podrazumevaju da izvesnu nadoknadu po zakonu plaćaju razni emiteri, distributeri elektronskih uređaja (kompjuteri, telefoni...) u oblasti javnog saopštavanja (emitovanje u putničkim autobusima, kafićima...).
U muzici malo bolje
Kada je reč o interpretatorima u oblasti muzike, stvari su nešto bolje i pravno sređenije, ali i tu postoji niz problema. Govoreći o pirateriji, Zoran Simjanović je kazao da jedino nisu piratizovani CD-ovi Svetlane Ražnatović jer je svojevremeno Arkan pripretio kome treba. „Država treba da zaštiti autorska prava“, kazao je Simjanović.
Branka Totić iz Zavoda za intelektualnu svojinu navela je da su oni razmatrali predloge, delimično ih usvojili i utvrdili da se to iz raznih razloga ne može odnositi i na distributere elektronskih uređaja„ jer će to u krajnjem slučaju platiti kupci uređaja“, a i, kako je napomenula, kosi se s normativima o informatičkoj pismenosti. Srđan Dragojević je replicirao da se danas preko 50 odsto emitovanja vrši preko kompjutera i telefona, a da će uskoro taj procenat biti mnogo veći.
Miloš Stojković, pravnik Asocijacije nezavisnih elektronskih emitera, rekao je da kod emitera postoji spremnost za razumna rešenja, napominjući da su i emiteri u vrlo nezavidnoj ekonomskoj situaciji, na šta je Zoran Simjanović odgovorio da se za to može imati puno razumevanje, ali onda ne treba da se emituju domaće filmove i serije.
Slobodan Marković s Pravnog fakulteta je podsetio da država nema obavezu da štiti autore po osnovu pomenutih pitanja, dodajući da to ne rade ni sve zemlje EU. Prilikom razgovora o već postojećim nametima i poteškoćama u slučaju uvođenja novih, o čemu je govorila Branka Totić, Bjelogrlić je napomenuo da bi se stvari mogle rešiti i drugačijom preraspodelom.
Javno nije bilo reči, ali u pauzi, nezvanično jeste, da Zakon o radu autrstvo ne prepoznaje kao vid zapošljavanja (iako po osnovu drugih zakona to može biti osnova za radni staž) iz čega implicitno proizilaze brojni problemi. Kako upućeni navode to ni ranije nije bio slučaj ali je normativni milje bio drugačiji pa to nije bilo tako bolno kao što će to, sva je prilika, biti.
Najčitanije SADA:
.jpg)
