Izvor: Blic, 16.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Bože pravde' kao stimulans
'Bože pravde' kao stimulans
Sportisti Srbije su ovoga leta ostvarili sjajne rezultate na velikim međunarodnim takmičenjima, svetskim i evropskim šampionatima, što mnogi objašnjavaju dodatnim specifičnim stimulansom - nastupom za novu, samostalnu državu.
Da li su i u kojoj meri srpska država i njeni nacionalni simboli - pre svih himna 'Bože pravde' - predstavljali pozitivan podsticaj za naše šampione, pokušali smo da saznamo kroz razgovor sa aktuelnim osvajačima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << medalja i nekadašnjim reprezentativnim asovima.
Veslač Nikola Stojić, član zlatnog srpskog dvojca sa nedavnog Svetskog prvenstva u Itonu, smatra da nova himna i država nisu presudno uticale na njegov uspeh u Engleskoj.
- Drago mi što smo baš mi veslači osvojili jednu od prvih zlatnih medalja za Srbiju na svetskim šampionatima i slušali himnu 'Bože pravde' na pobedničkom postolju, ali na moj nastup u Itonu najviše je uticao lični motiv, želja da ostvarim dobar rezultat. Pre početka trke sam se koncentrisao na rivale koji su se nalazili levo i desno od mog čamca, tako da ne mogu da kažem da sam razmišljao o himni i državi kao o dodatnom motivu.
Član zlatne vaterpolo reprezentacije Srbije Petar Trbojević tvrdi da je za sportiste na nastupima na međunarodnoj sceni izuzetno važno da imaju stabilnu državu i njene prepoznatljive simbole.
- Mi, vaterpolisti, smo u poslednjih 15 godina imali velikih problema zbog političke nestabilnosti u zemlji, odnosno stalnih promena naziva države. Igrali smo kao SR Jugoslavija, SCG, Srbija, a dugo nismo znali pod kojim imenom ćemo nastupiti na Prvenstvu Evrope u Beogradu. Kada su se Crnogorci odvojili, ostali smo bez 40 odsto dosadašnje reprezentacije, zbog čega ovaj naš trijumf još više dobija na značaju. Izuzetno nam je važno da država bude stabilna i prepoznatljiva, a ne privremena, kao, kako sam čuo, sadašnja himna 'Bože pravde' - ocenjuje Trbojević.
On priznaje da aktuelna srpska himna za njega nije predstavljala dodatni pozitivan stimulans na Evropskom prvenstvu.
- Ja sam ateista i tekst ove pesme mi se ne dopada, ali ću je prihvatiti ukoliko država odluči da postane stalna himna zemlje. Bilo bi dobro da od Srbije napravimo brend, a on se pravi tridesetak godina. Nadam se da ćemo ubuduće živeti u normalnoj zemlji, i da će samim tim i nama sportistima biti lakše - zaključuje Trbojević.
Nekadašnji košarkaški as Dragan Kapičić sa reprezentacijom bivše Jugoslavije osvojio je prvu titulu svetskih šampiona 1970. godine u Ljubljani. Zanimljivo je njegovo poređenje tadašnjeg i kasnijeg odnosa sportista prema državi i njenim simbolima.
- Mi smo s motivom igrali za svoju zemlju i s ponosom pevali jugoslovensku himnu 'Hej, Sloveni. Bili smo poštovani i kod nas i u svetu, a tadašnja država je brinula o nama i ulagala u sport. Posle velikog uspeha na šampionatu u Ljubljani, Tito je poslao avion po nas i priredio prijem za nove svetske šampione. U proteklih 15 evolutivnih godina društvo i država su izgubili identitet, što se negativno odrazilo i na sportiste. Mada ne želim da pravdam one mladiće koji nisu želeli da nastupaju za reprezentaciju, smatram da oni nisu krivci što nisu znali za koju državu igraju. Jednostavno su imali razloga da budu u dilemi da li da prihvate poziv u situaciji kad društvo ne ispoljava političku stabilnost - smatra Kapičić.
Po njegovom mišljenju, srpski sportisti sada imaju veći motiv da reprezentuju samostalnu državu.
- Uvek sam se zalagao da sportisti Srbije, kao uostalom i Crne Gore, na međunarodnoj sceni nastupaju samostalno. Sigurno je da oni sada imaju veće motive jer nastupaju za svoju državu, koja ima jasne simbole, himnu, zastavu... Taj motiv je dobrodošao, ali, ipak, nije presudan za nastupe i rezultate vrhunskog sportiste na terenu - rekao je na kraju Dragan Kapičić.
Konstantin Besarović
