Izvor: Blic, 15.Okt.2011, 03:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolje ikad nego nikad

Vlasnik jedne osrednje firme koja zapošljava stotinak ljudi nedavno se požalio da na sudsku odluku o spornom potraživanju čeka pune četiri godine. Znajući da nema kud i da ništa nije u njegovoj moći, prilično se tiho pomirio s tim da na presudu čeka i dalje. Kako reče, samo da naplati dug i da pobedi pravda.

Upravnom sudu je trebalo tačno dve godine da potvrdi rešenje Komisije za zaštitu konkurencije o kartelskom dogovoru jedanaest osiguravajućih kuća. Na drugu presudu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja se odnosila na vlasnike ukupno 1,5 miliona vozila čekalo se pune tri godine. Vozači istovremeno nisu mogli da biraju. Sve osiguravajuće kuće su imale iste uslove poslovanja.

Neko bi rekao - bolje ikad nego nikad. Ali zašto baš sve mora tako sporo i zašto se u ovom slučaju koji obuhvata skoro četvrtinu populacije nije moglo brže? Zašto je od zabranjenog sporazuma do rešenja Komisije o njegovom kršenju moralo proći tačno godinu dana i još dva puta toliko od rešenja Komisije do sudske presude? Zar ne bi bilo efektnije da je Komisija odmah sasekla zabranjeni sporazum osiguravača i prosledila ga sudu.

U Srbiji valjda sve mora na gurku. Verovatno će se i na kazne za osiguravajuće kuće (ako ih bude) čekati još godinu dana. Pre će biti sigurno, jer se po novom zakonu pomenuti proces mora završiti do kraja naredne godine. U tom roku se moraju podneti i okončati sve eventualne molbe i žalbe, pa se može čuti da je period od godinu dana toliko kratak da se slučaj može nazvati hitnim. Samo se u Srbiji izgleda urgentnim može nazvati rok od godinu dana.

Nastavak na Blic...