Izvor: Blic, 23.Sep.2015, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blog: Polukružno - Vidim te, i dajem gas!
Kada na internet pretraživaču ukucate pojam „edukacija dece o saobraćaju u osnovnim školama“ dobićete rezultate u kojima su boldovani Novi Sad, Zrenjanin, Subotica, Pančevo... Uglavnom, Vojvodina. Primeri iz Beograda se mogu nabrojati u jednom dahu dok što odlazimo južnije od glavnog grada i „Google“ sleže ramenima.
Pretražite našu ponudu sa preko 65,000 oglasa
Besplatno oglasite svoje vozilo na sajtu gde se prodaju polovnjaci
Postavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oglas na www.mojauto.rs
Akcije, kakve-takve, najviše su vezane za period uoči početka nove školske
Prodajete polovni auotmobil?
Postavite besplatan oglas.
godine sa rokom trajanja do prvog kola Lige šampiona. Deca kao deca, teško ih je zainteresovati za nešto u šta i sami ne verujemo (čitaj: poštovanje saobraćajnih propisa) tako da i mojim klincima, koji su drugi razred, još niko nije objasnio šta je zeleno a šta crveno svetlo. Ne mislim na roditelje ili (polu)privatne agencije, već na državu.
I, onda dobijamo začarani krug iz kojeg nema izlaza, ili ga bar niko ne traži. „Baš me briga, ja sam platio pa nek im učitelji objasne“, „Roditelji su najbolji primer svojoj deci“, „Uradili smo sve što je u našoj moći“ i slične gluposti se koriste u verbalnom revolveraškom obračunu „Dobar, loš, zao!“.
Zato se i roditelji ponašaju u stilu „svako brine o sebi“: automobilima se velikom brzinom prilazi do samog ulaza u školsko dvorište, vozi se u rikverc i trubi na sve strane. O pretrčavanju ulice van prešakog prelaza ruku pod ruku s detetom i vožnji deteta od sedam-osam godina na prednjem sedištu i da ne govorim. Sklanjajte se, žurimoooooo!
Da li je onda rešenje u edukovanju ili kažnjavanju roditelja? Mislim da definitivno nije u pitanju novac, jer kazne u Srbiji nemaju težinu koja bi nekoga (od svih nas) odvratila od stvari koje (ne bi trebalo da) činimo. Škole i državu ionako ne možemo da kaznimo, koliko god da to želimo/zaslužuju.
Možda nije loše da koristimo iskustva drugih? Recimo da svaka škola dobije osobu koja će kontrolisati pešačke prelaze, odnosno koja će zaustavljati saobraćaj kako bi deca sigurno prešla „zebru“. Ne znam da li mi imamo (zvaničan) naziv za muškarca ili ženu (zaposlenog ili volontera) u fluorescentnoj opremi i sa tablom „Stop, škola!“ (crossing guard, lollipop lady/man...) koji već decenijama postoje u SAD, Velikoj Britaniji, Austaliji, Japanu... Ovo je samo predlog, ali i loš predlog je bolji od inata.
Aleksandar Pijevac
