Izvor: Southeast European Times, 26.Avg.2010, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BiH održava duh Ramazana

Dugo održavane tradicije spajaju se sa modernim za vreme Ramazana u Bosni.

26/08/2010

Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Tuzle – 26/08/10

Muslimanima u Bosni i Hercegovini (BiH) Ramazan je poseban mesec, kada je otkriven sveti Kuran i kada je Bog naložio da islamski sledbenici pokažu posebnu odanost postom od svitanja do zalaska sunca.

Prema islamskom verovanju, oni koji poste mogu očekivati oprost počinjenih greha.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<
"To je period čišćenja duše od loših navika i to je razlog što svaki pravi Musliman, pravi duhovni putnik, treba da ga ispuni dobrim delima, što je preduslov za duhovni napredak", izjavio je za SETimes tuzlanski imam Muhamed Lugavić.

Ove godine Ramazan pada u leto, a vernici provode oko 16 sati bez hrane i pića. To može da izgleda kao težak podvig, ali Muslimani u BiH tvrde drugačije.

"Ako ste istinski vernik koji posti da bi se povinovao Bogu, onda nije teško. Moji dani posta ispunjeni su [radom], obavljam svoje obaveze svakog dana i ne osećam glad", kaže Almir Seckanović za SETimes.

Iftar, vreme kada je vernicima dozvoljeno da jedu, počinje kada džamije upale svoja svetla posle zalaska sunca.

Stariji Tuzlaci sa nostalgijom se sećaju vremena kada se iftar objavljivao zvucima topova sa brda. Ali, u današnjim tehnološki naprednim vremenima, čak je i mujezinov glas koji poziva sa minareta zamenjen visoko kvalitetnom opremom za reprodukciju zvuka.

Bez obzira na modernizaciju, mnogi Ramazan povezuju sa porodicom i prijateljima.

"Vremena se menjaju, ali neki običaji se ne menjaju. Još uvek se okupljamo sa porodicom i prijateljima za iftar. Tradicionalno, sto koji se uleže od količine hrane je dobra prilika sa porodična okupljanja", izjavio je Muhamed Šehić iz Kladnja, opštine između Sarajeva i Tuzle.

Drugi, poput Samre Hidanović, opisuju osećaj sreće oko iftara. "To radim već 12 godina i uživam još više ako provedem Ramazan posteći".

I vernici i oni koji ne veruju u Boga jednako se slažu da je ukusni avganistanski hleb -- koji se tradiconalno peče u starim pećima -- nešto što zaokružuje doživljaj.

Sead Hukić, koji radi u jednoj tuzlanskoj pekari, najstarijoj u BiH, priprema ramazanski hleb na način kako se pekao pre nekoliko stotina godina. "Nema ništa lepše nego kada prođete ulicom i ostetite miris avganistanskog hleba i kima, začina koji se stavlja na njega", rekao je on.

Skromnost i darovanje su glavne bosanske tradicije tokom Ramazana. U duhu praznika mnogi pokušavaju da pomognu siromašnima i bolesnima, dok verske organizacije organizuju kulturne manifestacije da bi promovisale duhovnu harmoniju.

Na mnogobrojim ramazanskim koncertima i izložbama širom zemlje, tradicionalne islamske levhe -- uramljeni bakarni tanjiri na kojima su tradicionalnim metodama ugravirani citati iz Kurana -- očigledno uvek privlače najveće interesovanje. Vremena se možda menjaju, ali naglašavanje tradicije i duhovnosti ostaje.

Nastavak na Southeast European Times...