Izvor: RTS, 02.Apr.2014, 11:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Berlin protiv prinudnog izbora

Pokušaj EU da od Ukrajine iznudi da se opredeli za Moskvu ili Brisel bila velika greška, kaže šef nemačke diplomatije. Kongres usvojio zakon o milijardu dolara pomoći Ukrajini. NATO obustavio civilnu i vojnu saradnju s Moskvom.

10.30 - Vladimir Putin potpisao zakon o prestanku važenja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << četiri sporazuma o Crnomorskoj floti, prenosi Itartas.

Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer najavio je tolerantniji odnos prema zemljama koje imaju paralelne odnose sa Moskvom istakavši da će poštovati pravo partnera da određuju balans politike prema EU i Rusiji.

Bela kuća još nije priznala da je američki predsednik Barak Obama pogrešio kada je govorio o referendumu na Kosovu niti je dala bilo kakvu ispravku te izjave, prenosi Glas Rusije.

U zvaničnom odgovoru na zahtev ruske agencije Itartas za objašnjenje Obamine izjave, osoblje predsednika SAD saopštilo je da je on mislio na jedinstvenu situaciju Kosova, koje je steklo nezavisnost posle dugogodišnjih iscrpljujućih pregovora i saradnje, u kojima je međunarodna zajednica imala vodeću ulogu, navodi ruski radio.

"Umesto da uslovljavamo saradnju po principu ili mi (EU) ili oni (Rusija), poštovaćemo pravo naših partnera da određuju nivo odnosa i balans politike prema dva centra moći", rekao je Štajnmajer predstavljajući novu spoljnopolitičku orijentaciju u okviru diskusije sa berlinskim studentima, prenela je današnja Politika, prenosi Tanjug.

Šef diplomatije u koalicionoj vladi Angele Merkel rekao je da je pokušaj EU da od Ukrajine iznudi da se opredeli za Moskvu ili Brisel bila velika greška i da će na nivou ministara spoljnih poslova EU biti pripremljena nova taktika odnosa prema pojedinim zemljama, pre svega prema onim na istoku Evrope.

Pri tom je, kako piše Politika, naglasio da ne govori samo u ime Berlina već da je reč o inicijativi Vajmarskog trougla - konsultacionog foruma ministara spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske koji od osnivanja 1991. godine služi određivanju zajedničkih smernica spoljne politike tri zemlje.

Oni su predložili održavanje međunarodne konferencije o Ukrajini, uz učešće Rusije.

Štajnmajerova izjava o tolerantnijem odnosu prema zemljama koje imaju paralelne odnose sa Moskvom usledila je samo dan posle vanrednog sastanka predstavnika ministarstva privrede i kancelarijata Anegle Merkel, na kome je postignuto da vlada neće ometati privrednu saradnju sa Moskvom.

U međuvremenu, američki Kongres je usvojio zakon o milijardu dolara pomoći Ukrajini, koji obuhvata i sankcije protiv Rusije zbog aneksije Krima.

Zakon će sada biti prosleđen američkom predsedniku Baraku Obami na potpis, prenele su agencije.

"Američki Kongres i Senat zajednički podržavaju ukrajinski narod", izjavio je posle glasanja predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Džon Bener.

Ukrajina je najavila da će tužiti Rusiju pred međunarodnim sudovima zbog aneksije Krima, rekao je vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Andrej Deščica posle sastanka zajedničke komisije NATO i Ukrajine.

"Ukrajina smatra Krim integralnim delom svoje teritorije. Mi ćemo podneti tužbe protiv Rusije pred međunarodnim sudovima. Mi smo rešeni da vratimo Krim uz veliku međunarodnu podršku", rekao je Deščica, napominjući da se to neće dogoditi preko noći.

Predstavnici NATO i Ukrajine razgovarali su i o mogućnosti slanja vojnih instruktora Alijanse u Ukrajinu da obučavaju ukrajinske snage za civilnu odbranu.

U znak protesta zbog ruskog pripajanja Krima, NATO je juče obustavio civilnu i vojnu saradnju s Moskvom. Sjedinjene Američke Države će verovatno poslati jedan ratni brod u Crno more i mali tim vojnika u Evropu u okviru NATO mera da podrže svoje saveznike u istočnoj Evropi koji su zabrinuti zbog ruske aneksije Krima, rekao je jedan visoki američki vojni zvaničnik.

Na samitu u Briselu, ministri spoljnih poslova zemalja članica Alijanse naredili su svojim generalima i admiralima da naprave planove za jačanje svojih odbrana.

Kako je istaknuto na skupu, trebalo bi i da se pruži sigurnost istočnoevropskim zemljama, pre svega onima koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza, a sada strahuju od poteza Rusije.

Parlament u Kijevu je odobrio zajedničke vojne vežbe s NATO i naredio razoružanje ilegalnih naoružanih grupa. Rusija je upozorila Ukrajinu da ne ulazi u integracije s NATO.

Nastavak na RTS...