Izvor: RTS, 15.Okt.2009, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd pragmatičan, Priština uslovljava
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić pozvao sve članice Ujedinjenih nacija da dozvole Međunarodnom sudu pravde da neometano razmatra slučaj jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i da u ovoj "presudnoj fazi" radi bez dodatnih pritisaka.
U obraćanju na specijalnoj sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatrao najnoviji izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna o situaciji na Kosovu, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić pozvao je sve članice Ujedinjenih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nacija da dozvole Međunarodnom sudu pravde da neometano razmatra slučaj jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
"Naša je zajednička dužnost da ne prejudiciramo rad Međunarodnog suda pravde", poručio je Jeremić.
Ponovio je da pozicija Srbije o statusu Kosova ostaje nepromenjena i da Srbija neće nikad priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti albanskih vlasti na Kosovu od 17. februara 2008. godine.
Srbija veruje, naglasio je Jeremić, da neslaganja oko statusa Kosova ne smeju da koče zajednički rad na poboljšanju života svih stanovnika pokrajine i da je Beograd radio sa svim legitimnim učesnicima na terenu na Kosovu, a da pri tom nije kršio odredbe svog Ustava.
Jeremić je pozdravio to što je UNMIK "uspešno završio svoju rekonfiguraciju", kako je rekao generalni sekretar UN u svom izveštaju, i istakao da je "ključno važno" da Savet bezbednosti podrži prisustvo UNMIK-a u porkajini kao "presudnog stuba mira i stabilnosti".
Srpski šef diplomatije je rekao da se ne sme kočiti sposobnost UN da radi efikasno sa evropskom misijom na Kosovu Euleksom.
Obaveze koje su preuzete pred UN moraju biti poštovane, počevši od obaveza preuzetih Rezolucijom 1244 iz 1999. godine do Plana generalnog sekretara u šest tačaka, rekao je Jeremić.
Obaveze koje su preuzete pred UN moraju biti poštovane, počevši od obaveza preuzetih Rezolucijom 1244 iz 1999. godine do Plana generalnog sekretara u šest tačaka, rekao je šef srpske diplomatije.
Jeremić je takođe istakao da je još uvek potrebno statusno neutralno prisustvo Kfora da bi se zaštitile enklave kosovskih Srba i srpska svetilišta od pretnji upada i napada.
Kao goruće nerešeno pitanje Jeremić je podvukao pitanje olakšavanja ulaska sprskih zvaničnika u pokrajinu i njihovog kretanja, naglasivši da se ta prepreka mora rešiti na način koji je neutralan po pitanju statusa i u saglasnosti sa Rezolucijom 1244.
Takođe je podsetio na problem interno raseljenih lica i naglasio da je samo 31 osoba od 200.000 raseljenih kosovskih Srba uspela da se vrati na Kosovo u tromesečnom periodu koji obuhvata ovaj izveštaj generalnog sekretara, iako su hiljade izrazile želju da to urade.
Kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni rekao je da je bezbednosna situacija na Kosovu mirna i stabilna i, istovremeno, optužio Beograd da ometa integraciju Srba.
Hiseni, koji je sednici Saveta bezbednosti prisustvovao shodno 37. članu pravilnika o radu tog tela, odnosno kao osoba čije bi informacije mogle biti korisne ѕa debatu, rekao da je od poslednjeg izveštaja generalnog sekretara učinjen značajan napredak, kao i da je kosovska vlada odlučna da se bori protiv kriminala i korupcije.
Hiseni kazao da je povratak izbeglica najvažniji prioritet za vladu i da se proces povratka nastavlja i dodao se ulažu sredstva za obezbezđivanje kuća povratnicima, posebno u srpskim sredinama.
„Problem je što se Srbija meša u naše napore i Beograd nastavlja da podržava paralelne strukture na severu. Vlada Srbije nastavlja da obeshrabruje integraciju Srba na severu u Kosovo", ocenio je Hiseni.
Govoreći o lokalnim izborima koji su zakazani za 15. novembar, Hiseni je rekao da veruje da će uz učešće raznih etničkih grupa to biti demokratski i fer izbori.
„Verujemo da je učešće Srba u najboljem interesu i predsednik Fatmir Sejdiu ih je pozvao da učestvuju na izborima. Međutim, Vlada Srbije radi suprotno i poziva ih da bojkotuju izbore", kazao je Hiseni.
Šef misije Rusije u UN Vitalij Čurkin ocenio je da se izjave Skendera Hisenija o napretku u Pokrajini veoma razlikuju od stanja na terenu.
Ističući da Rusija u potpunosti podržava rad UNMIK-a i njegovu glavnu ulogu na Kosovu, Čurkin je podsetio da je rezolucija SB 1244 na snazi i da je i dalje obavezujuća za sve.
Predstavnik Kine zabrinut je zbog sukoba na severu Pokrajine, jer ta situacija pokazuje odnos između srpskih i kosovskih vlasti.
Stalni predstavnik SAD Suzan Rajs žali što Vlada Srbije nije podržala učešće Srba na predstojećim lokalnim izborima.
Beograd pragmatičan, Priština uslovljava
Najmoćnije telo svetske organizacije razmatralo je izveštaj šefa UN o stanju na Kosovu, koji je predstavio šef misije UNMIK-a Lamberto Zanijer.
U izveštaju se navodi da su UNMIK i kosovska misija Evropske unije u protekla tri meseca postigli određen napredak u pokušajima da uspostave saradnju između Beograda i Prištine, pri čemu najozbiljniji problem predstavljaju uslovljavanja lidera kosovskih Albanaca.
"Napori mog specijalnog izaslanika da sa Beogradom i Prištinom i uz blisku saradnju EU potakne praktičnu saradnju proizvali su ograničen uspeh. Iako su vlasti u Beogradu pokazale interes da se pronađe pragmatičan pristup, vlasti u Prištini postavljaju preduslove koje je u praksi teško ispuniti", navodi se u novom izveštaju šefa UN, o kome će Savet bezbednosti UN raspravljati 15. oktobra.
Ban je upozorio političke lidere da se, tokom kampanje za novembarske lokalne izbore, uzdrže od zapaljivih izjava, jer bi takav jezik mogao podići opasnost od izbijanja novog nasilja, posebno na severu Kosova.
Generalni sektretar UN je, takođe, upozorio da na aktivnosti njegovog specijalnog izaslanika za Kosovo, Lamberta Zanijera utiče i tekući proces određivanja legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde, pa vlasti u Beogradu i Prištini, pre donošenja bilo kakvih odluga, vagaju kako će njihovi potezi biti protumačeni pred tim sudom.
"Stavovi Beograda i Prištine su i dalje suprotni kada je u pitanju status Kosova. U Prištini, nastavljeni su povremeni pozivi na ukidanje UNMIK-a... Od mog prethodnog izveštaja, još dve države priznale su nezavisnost Kosova čime je taj broj dostigao 62", navodi se u Banovom izveštaju.
Izveštaj Ban Ki Muna, kao što je već uobičajeno, ambasadorima petnaestočlanog tela predstaviće šef UNMIK-a Lamberto Zanijer, a stavove vlasti u Prištini zastupaće tamošnji ministar spoljnih poslova Skender Hiseni.
UNMIK važan posrednik
"Iako su vlasti u Beogradu zauzele pragmatičan stav o rešavanju nekih od otvorenih pitanja, vlasti u Prištini ostaju nespremne da se uključe ukoliko im se ne omogući da prema kolegama iz Beograda nastupaju kao jednaki, što je neprihvatljivo za Beograd", naveo je Ban, podsećajući da je UNMIK 1. jula sveden na planiran broj od 510 službenika,
Ipak, kako je naveo Ban, UNMIK je zadržao važnu ulogu posrednika između vlasti u Prištini i tri srpske opštine na severu Kosova, pri čemu lideri tamišnjih Srba smatraju da je UNMIK i Kfor jedino imaju međunarodni mandat.
Upozoravajući na nedostatke u pripremama za predstojeće lokalne izbore na Kosovu, prve o kojima će kompletnu brogu preuzeti kosovske vlasti, šef UN je istakao da se za učešće prijavilo ukupno 76 partija, odnosno 35 albanskih, 23 srpske, sedam bošnjačkih, četiri turske, dve crnogorske, dve koje okupljaju Aškalije i po jedna Roma, Egipćana i Goranaca.
Ban je, istovremeno, naveo da je Skupština zajednice srpskih opština pozvala srpske stranke da bojkotuju kosovske lokalne izbore i da je vlada u Beogradu smatra da nema uslova za srpsko učešće na izborima, kao i da glasanje nije u liniji sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
UN podsećaju i da su najave potpisivanja protokola o policijskoj saradnji između Euleksa i Beograda dočekane sa velikim otporom vlasti u Prištini, ali pre svega pokreta za samoopredeljenje "Vetevendosje", pa je tokom protesta demolirano 26 vozila misije EU, kao i da je ta organizacija zatražila povlačenje Euleksa sa Kosova.
Kao i u svim prethodnim izveštajima UNMIK-a, koji su u prethodnih deset godina stizali u Njujork, šef svetske organizacije izrazio je nezadovoljstvo procesom povratka prognanih, navodeći da se na Kosovo u junu i julu vratilo svega 236 osoba, od čega 31 osoba srpske nacionalnosti.
Jeremićev govor pred Savetom bezbednosti
Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić pozvao je sve članice Ujedinjenih nacija da dozvole Međunarodnom sudu pravde da neometano razmatra slučaj jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i da u ovoj "presudnoj fazi" radi bez dodatnih pritisaka.
"Naša je zajednicka dužnost da ne prejudiciramo rad Međunarodnog suda pravde", rekao je Jeremić u obraćanju na specijalnoj sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra najnoviji izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o situaciji na Kosovu.
Ministar je naveo da "treba dozvoliti da procedura MSP-a ide svojim tokom, neometana političkim pritiscima kao što bi bila nova priznanja jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova".
Jeremić je istakao da će prvi put sve stalne članice Saveta bezbednosti učestvovati u procesu pred sudom i da je ukupan broj učesnika koji će predstaviti svoje poglede u Hagu rekordan za taj sud.
"Prema tome nema mnogo sumnje da će zaključci suda imati dalekosežne posledice na međunarodni pravni poredak," rekao je Jeremić.
Ponovio je da pozicija Srbije o statusu Kosova ostaje nepromenjena i da Srbija "neće nikad priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti" albanskih vlasti na Kosovu od 17. februara 2008. godine.
Srbija veruje, naglasio je Jeremić, da neslaganja oko statusa Kosova ne smeju da koče zajednički rad na poboljšanju života svih stanovnika pokrajine i da je Beograd radio sa svim legitimnim učesnicima na terenu na Kosovu, a da pri tom nije kršio odredbe svog Ustava.
Jeremić je izrazio žaljenje što kosovske albanske vlasti nisu pokazale zainteresovanost da prihvate okvir o statusnoj neutralnosti prilikom rešavanja nerešenih praktičnih pitanja u pokrajini i rekao da se time nanosi šteta stanovnicima Kosova.
Podsetio je da se u izveštaju generalnog sekretara hvali politika konstruktivnog angažmana koju zastupa Beograd, i da se odaje priznanje "pragmatičnom pristupu" u rešenju praktičnih pitanja.
Jeremić je pozdravio to što je UNMIK "uspešno završio svoju rekonfiguraciju", kako je rekao generalni sekretar UN u svom izveštaju, i istakao da je "ključno važno" da Savet bezbednosti podrži prisustvo UNMIK-a u porkajini kao "presudnog stuba mira i stabilnosti".
Srpski šef diplomatije je rekao da se ne sme kočiti sposobnost UN da radi efikasno sa evropskom misijom na Kosovu Euleksom.
Obaveze koje su preuzete pred UN moraju biti poštovane, počevši od
obaveza preuzetih Rezolucijom 1244 iz 1999. godine do Plana generalnog sekretara u šest tačaka, rekao je Jeremić.
Istakao je dva bitna pozitivna događaja vezana za policiju tokom tromesečnog perioda koji obuhvata izveštaj generalnog sekretara koja su doprinela daljoj primeni Plana u šest tačaka.
Prvo, takoreći svi srpski policajci sa Kosova vratili su se na svoja
radna mesta, što je, kako je rekao Jeremić, direktan rezultat angažovanja Beograda, i drugo - potpisivanje Protokola o policijskoj saradnji između Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Euleksa.
Primena Protokola, rekao je Jeremić, "znatno će doprineti borbi protiv organizovanog kriminala na Kosovu koje je i dalje centar opasne međunarodne mreže krijumčara oružjem, drogom i ljudima".
Ministar je skrenuo pažnju da po pitanju sudstva "nažalost nije učinjen nikakav napredak" i izrazio nadu da će se na tom planu nastaviti pregovori i doći do rešenja.
U drugim oblastima saradnja se pojačala kao što je saradnja specijalnih tužilaca Euleksa i specijalnog tužioca za ratne zločine Srbije, rekao je Jeremić i naveo primer ispitivanja trgovine organima srpskih civila i slučaja "žute kuće".
Ministar je rekao da su neki rezultati postignuti po pitanju carina i da napreduje saradnja između Beograda i Euleksa ali da još ostaje nerešeno pitanje raspodele prihoda od carina i izrazio nadu da će se napraviti aranžman sa Euleksom i UNMIK-om i o tome.
Jeremić je takođe istakao da je još uvek potrebno statusno neutralno prisustvo Kfora da bi se zaštitile enklave kosovskih Srba i srpska svetilišta od pretnji upada i napada.
Jeremić je rekao da se Srbija "strogo protivi" nameri o prenosu odgovornosti sa Kfora na kosovsku policiju na zaštiti spomeniku na Gazimestanu i podsetio da je Gazimestan sveto mesto za Srbe koje je Kfor odlično štitio i da je od ""kritične važnosti da nastavi da ga stitti zajedno sa drugim svetilištima".
Istakao je da je pitanje zaštite srpske baštine na Kosovu "i dalje zabrinjavajuće" i naveo primer zapisa vlasništva za manastir Visoki Dečani, pljačke srednjevekovnog kompleksa u planinama iznad Prizrena i nameru kosovskih vlati da cementom prekriju ostatke srpske crkve u centru Đakovice.
Jeremić je rekao da se treći put obraća ovom forumu pozivajući ga da zaštiti crkvu u Đakovici.
Kao pozitivan razvoj rekao je da je rešen problem prekida snabdevanja strujom zajednica kosovskih Srba i manastira uz angažman UNMIK-a i OEBS-a.
Kao goruće nerešeno pitanje Jeremić je podvukao pitanje olakšavanja ulaska sprskih zvaničnika u pokrajinu i njihovog kretanja, naglasivši da se ta prepreka mora rešiti na način koji je neutralan po pitanju statusa i u saglasnosti sa Rezolucijom 1244.
Takođe je podsetio na problem interno raseljenih lica i naglasio da je samo 31 osoba od 200.000 raseljenih kosovskih Srba uspela da se vrati na Kosovo u tromesečnom periodu koji obuhvata ovaj izveštaj generalnog sekretara, iako su hiljade izrazile želju da to urade.
Po pitanju lokalnih izbora koji će se održati 15. novembra Jeremić je rekao da je legitimnost celog izbornog procesa izgubljena time što kosovske vlasti nisu želele da održe izbore u okviru Rezolucije 1244, koji bi bio neutralan po pitanju statusa, nisu dozvolile nadzor OEBS-a i UN zbog čega je bilo nemoguće da ih Srbija podrži.
"Izgubljena je šansa da se depolitizuje važno pitanje i podstakne zajednica kosovskih Srba da aktivno učestvuje u tom procesu", rekao je Jeremić i naglasio da sada mora da se nađe novi način da se krene napred i uspostavi decentralizacija koja bi bila prihvatljiva za nealbanske zajednice na Kosovu.
U zaključku srpski šef diplomatije je rekao da će Srbija nastaviti da radi zajedno sa međunarodnom zajednicom na rešavanju svih nerešenih pitanja na Zapadnom Balkanu.
Šef srpske diplomatije je ponovio da dok Srbija ostaje posvećena odbrani svog teritorijalnog integriteta na miran način ona takođe ostaje posvećena ostvarivanju svog evropskog identiteta i da joj je i dalje stratški prioritet članstvo u EU.
