Izvor: Politika, 08.Maj.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd ljut na vladu

Umesto planiranih 11,13 milijardi dinara, iz republičkog u gradski budžet možda bude prosleđeno svega četiri milijarde. – Moguće poskupljenje komunalija i prevoza, ukidanje pomoći građanima. – Predsednik opštine Vračar ocenjuje da bi Beograđani trebalo da protestuju

Gradski prevoz skuplji za trećinu,grejanje iz toplana za 20 odsto, ukidanje naknade za trudnice i porodilje ili odustajanje od gradnje obdaništa, škola, obnove saobraćajnica i vodovodne mreže – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogući su scenariji ukoliko se iz republičke u gradsku kasu slije svega četiri od planiranih 11,13 milijardi dinara. Koliko će novca Beograd dobiti kroz transfer od Republike biće poznato sledeće nedelje kada će se ponovo sastati Boris Tadić, predsednik Srbije, Mirko Cvetković, premijer, i Dragan Đilas, gradonačelnik.

Za sada je gotovo izvesno da grad ove godine neće dobiti planiranih 11,13 milijardi dinara. Prvobitno je najavljeno da će gradski budžet ostati kratak za četiri milijarde dinara, ali je nekoliko dana kasnije Komisija za finansiranje predložila da u republičkoj kasi ostane 7,4 milijarde. Ovaj udar na gradski budžet sigurno će osetiti građani, smatraju nadležni iz grada i ekonomski stručnjaci.

Najgora varijanata je da grad prestane da se razvija i da novca bude isključivo za održavanje ulica, kanalizacione mreže i komunalnih sistema. Međutim, čak i ta mera na bi bila dovoljna da „zakrpi rupu”. Grad će najverovatnije morati da podigne cene komunalnih usluga. Javni prevoz bi poskupeo 33 odsto, pa bi mesečna markica za zaposlene iznosila 2.981 dinar. Ponovo bi poskupelo grejanje iz toplana, zbog toga bi bila „teža” i uplatnica „Infostana”.

Moguće je da pod udar nove ekonomske politike dođe i oko 60.000 domaćinstava kojima grad plaća deset do 50 odsto od ukupno obračunate sume za komunalije. U tom slučaju najverovatnije bi morale da se prave nove socijalne karte, a najdeblji kraj bi ponovo izvukli najsiromašniji. Jedna od mogućnosti jeste da budu ukinute privilegije građanima starijim od 65 godina i onima čija penzija nije veća od republičkog proseka (21.713 dinara) da se besplatno voze u javnom prevozu, ili će možda porodilje i trudnice ostati bez novca iz gradskog budžeta.

Grad će imati problema i prilikom naplate naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, što može ugroziti realizaciju projekata važnih za funkcionisanje prestonice.

Boris Ranković, direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište, ističe da će se ti problemi vrlo verovatno nametnuti u drugoj polovini ove godine, kada je realizacija programa Direkcije u punom jeku.

Zoran Kostić, član gradske vlade, i u dva mandata predsednik opštine Mladenovac, kaže da neke opštine mogu da imaju velike probleme.

– Opštine su dobile oko 100 miliona dinara namenjenih za kapitalna ulaganja i grad će se truditi da ne dira taj novac. Kad je reč o merama štednje koje je predložio gradonačelnik, očekujemo da će biti smanjene plate i da će samo na taj način biti ušteđeno 15 do 20 miliona dinara. Najveći problem imaće Barajevo koje se iz gradskog budžeta finansira sa oko 80 odsto – naglasio je Kostić.

Ukoliko se priliv sredstava iz republičkog u gradski budžet drastično smanji za, kako je predloženo, 7,2 milijarde dinara, mnogi projekti lokalnih samouprava biće stopirani. Za početak opština Vračar biće prinuđena da odustane od 90 odsto planiranih preuređenja škola, parkova, ulica i fasada.

– Nepravedno je da Beograd koji, kako je gradonačelnik Đilas nedavno izjavio, puni republički budžet sa gotovo polovinom prihoda koje ostvari a vraća mu se samo 27 odsto, bude toliko oštećen rebalansom republičkog budžeta. Ako gradski budžet bude uskraćen za 7,2 milijarde dinara, mislim da bi Beograđani trebalo da protestuju – kaže Branimir Kuzmanović, predsednik opštine Vračar.

Miloš Hetlerović, pomoćnik predsednika opštine Novi Beograd, rekao je da će tek posle rebalansa gradskog budžeta znati koji će poslovi ostati nedovršeni, a koji neće biti ni započeti.

– Pretpostavljam da će najugroženiji biti projekti rekonstrukcije, odnosno poslovi koji se finansiraju iz kapitalnog budžeta u kome sada imamo 155 miliona dinara. Od toga da li ćemo u narednom periodu imati 60 miliona ili ni dinara umnogome zavisi čime ćemo se baviti – izjavio je Hetlerović.

Vojislav Janošević, predsednik opštine Surčin, veruje da će republika uskratiti gradu ne baš 7,2 milijarde dinara, već takođe značajnu sumu od četiri milijarde dinara.

– Restriktivne mere će zaustaviti razvoj surčinskog pozorišta i izgradnju neophodnih trotoara. Ako nam grad uskrati veliku sumu novca nećemo moći da sprovedemo ni planiranu gasifikaciju i kanalizaciju kroz naselja – naglasio je Janošević.

Budžet se, prema Janoševićevim rečima, ionako ne ispunjava. U prvom kvartalu ove godine opština Surčin je od grada dobila samo 18 odsto odobrenih sredstava.

– Kad vlasti nije dovoljan budžet koji joj je na raspolaganju mora da se osloni na resurse, ali kod nas se i onim što se ima rukuje suviše sporo. Zbog neažurnog prenosa vlasništva investitori će početi da nas napuštaju – kaže Janošević.

Mere štednje u Lazarevcu, kaže Branko Borić, predsednik ove opštine, već su preduzete.

– Mnogo toga nije više u našoj nadležnosti. Toplifikacija i dalje jeste naš posao, ali ako nam sredstva za nju budu ukinuta, u Lazarevcu se gotovo ništa neće ni raditi – rekao je Borić.

Dejan Spalović - Ivana Ješić

------------------------------------------------------------

Krkobabić: pomoć najugroženijima

Komentarišući najavu Vlade Srbije da će priliv novca u budžet prestonice biti smanjen za čak 7,2 milijarde dinara, zamenik gradonačelnika tvrdi da ta mera neće ugroziti socijalnu politiku grada.

– Upravo suprotno. Sekretarijat za socijalnu zaštitu će dobiti više a ne manje para. To nije hir, već zdrava logika. Oni sugrađani kojima je pomoć najpotrebnija moraju da je dobiju. Zato ćemo graditi i novi dnevni boravak za decu ometenu u razvoju u Zemunu – objasnio je Milan Krkobabić.

[objavljeno: 09/05/2009]

Nastavak na Politika...