Izvor: Vesti-online.com, 04.Apr.2019, 03:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beda ubija dostojanstvo

U osvrtu na trgovinu grobnim mestima, publicista i verski analitičar Vladimir Dimitrijević se poziva na reči jednog od junaka Fjodora Dostojevskog u delu "Zločin i kazna", Marmeladova, koji "veli da se dostojanstvo može sačuvati u siromaštvu, ali ne i u bedi".

- Beda beskrajno ponižava čoveka, ubija u njemu volju za životom, lišava ga snage da opstane u svetu u kojem smo. A Srbi, od 1989. naovamo, sve više tonu u neviđenu, afričku bedu. Razloga je mnogo od ratova i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sankcija tzv. međunarodne zajednice do ludačkog srljanja u neoliberalni kapitalizam, koji na evropskoj periferiji kakva je naša pokazuje svoje ogavno lice - smatra sagovornik "Vesti".

Ukazuje da više od pola miliona ljudi u Srbiji nema ni za osnovne potrebe.

- U takvoj situaciji, oni dolaze do očajničkih postupaka. Nude grobna mesta bližnjih, da bi, makar i na taj način, zaradili neki dinar. To je poniženje, strava, proklinjanje samog sebe. Grob je svetinja. Prodaja svetinje je znak krajnjeg sloma naroda. I to u doba kad je grobova sve više, a kolevki sve manje, i kad se na nama ispunjavaju reči Svetog vladike Nikolaja iz njegove "Nebeske liturgije": "Tesna groblja, a malo grobara, grobarima otežaše ruke!"

Izgubili smo, kaže Dimitrijević, i svest o značaju groblja, koja vladika naziva "najmnogoljudnijim gradovima na svetu".

- Vladika dodaje da sama reč sahrana (sahraniti), ta bogonadahnuta reč seljačka, nama kazuje suštinu groblja. Sahraniti znači sačuvati. Groblje je, dakle, hranilnica, ili čuvaonica. Čega? Naših bližnjih, otaca i braće naše, najvećega blaga na zemlji, blaga Božjega. Zato je odnos prema pokojnima u isti mah i odnos prema živima. A mi živimo u sramno doba, kad se mrtvi nipodaštavaju, kao što je to, u skupštinskoj raspravi o zakonu o transplantaciji 2018, uzviknuo poslanik vladajuće stranke, Aleksandar Martinović, rekavši da mrtav čovek nije više vlasnik ničega, pa ni sopstvenih organa.

Ovaj publicista se poziva na reči uglednog srpskog antropologa, Bojana Jovanovića, koji je u tekstu "Kult i kultura", tim povodom zapisao da "u svim kulturama, počev od najarhaičnijih do savremenih, prava koja imaju članovi kolektiva, ne prestaju njihovom smrću".

- Trenutkom odlaska sa ovog imaju pravo na dostojan ispraćaj u drugi svet. Pokojnik se može kazniti uskraćivanjem tog prava, a jedna od najvećih kazni na koju pojedinac može biti osuđen je gubitak prava na pogreb i grobno mesto. Taj posmrtni aspekt kažnjavanja, opominjao je da se čovekovo postojanje ne završava njegovom smrću i da njegovo ponašanje za života ima svoje posledice u posmrtnom periodu.

- Šta se dešava sa Srbima? Može se gledati ovako ili onako, ali najdublji odgovor je, kao i uvek, religiozno metafizički. Izgubili smo zajednicu sa Bogom kao izvorom života, pali smo duhovno i moralno i našli se ovde gde jesmo. Obnovimo se duhovno i etički, pa će i naša groblja dostojanstveno čuvati naše pokojnike - zaključuje Vladimir Dimitrijević.

Nastavak na Vesti-online.com...