Izvor: Kurir, 22.Jul.2010, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BITKA ZA KOSOVO I METOHIJU PRED MSP
BEOGRAD - Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. I dok su u Prištini slavili na ulicama, vlast Srbije saopštila je da nikada neće priznati takvu odluku
BEOGRAD - Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. I dok su u Prištini slavili na ulicama, vlast Srbije saopštila je da nikada neće priznati takvu odluku Prštine.
Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << zapaljena je i Ambasada SAD-a .
Proces donošenja savetodavnog mišljenja o Kosovu već je ušao u istoriju međunarodnog prava, jer se u raspravu uključio rekordan broj država, 36, kao i zbog činjenice da je aktivno učešće uzela i Kina, koja se, prethodno, nikada nije pojavila na nekom procesu pred Međunarodnim sudom pravde.
Tačno 22 meseca od kada je Generalna skupština UN podržala srpski zahtev da Međunarodni sud pravde da mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševć'a na vlast u Srbiji 1987. godine.
RTS je pripremila hronologiju događaja.
22. decembra 2009 - Istekao rok za odgovore na tri pitanja koje su sudije Međunarodnog suda postavile na kraju devetodnevne rasprave - da li je nezavisnost dozvoljena izvan konteksta dekolonizacije, da li su privremene institucije Kosova vodile kampanju za izbore, u jesen 2007. godine, na platformi da proglase nezavisnost jednostrano i da li je dokumentom iz Rambujea utvrđeno pravo na samoopredeljenje.
1-11. decembra 2009 - Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, počela rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Srbija i Kosovo dobili po tri sata za iznošenje argumenata. Tokom devet dana rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, svoje mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova iznelo je 29 delegacija.
Ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom, pored Srbije, iznele su Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija.
Suprotan stav su, uz predstavnike Kosova, imali: SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija. Predstavnik Burundija ocenio je da će Kosovo nastaviti da postoji kao entitet, bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde.
8. oktobra 2008. godine - Generalna skupština UN usvojila, većinom glasova, zahtev Srbije da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Srpski predlog rezolucije podržalo je 77 delegata, "protiv" je glasalo šest delegata, odnosno predstavnici Palaua, Naurua, Mikronezije, Maršalskih Ostrva, Albanije i SAD.
15. avgusta 2008 - Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić zvanično predao zahtev Generalnoj skupštini UN, tražeći da to telo podrži rezoluciju Srbije, kojom se traži mišljenje Međunarodnohg suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Pitanje tom sudu glasi: "Da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova od privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?"
26. marta 2008. godine - Srbija najavila da će zatražiti da se Međunarodni sud pravde izjasni da li je proglašenjem nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo. Srbija će tu inicijativu pokrenuti preko Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
21. februara 2008 - Oko 500.000 ljudi okupilo se, u centru Beograda, na mitingu "Kosovo je Srbija". Na platou ispred Hrama, veliki broj ljudi palio je sveće. Okolne ulice su, takođe, bile ispunjene građanima. U neredima koji su usledili posle mitinga, poginuo je jedan od demonstranata, Zoran Vujović. Oko 200 ljudi je povređeno, a policija je privela 192 osobe. Izgrednici su zapalili zgradu američke ambasade, demolirana je hrvatska ambasada.
18. februara 2008 - Skupština Srbije potvrdila vladinu odluku o poništavanju "protivpravnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova." Za prihvatanje predloga Vlade Srbije, na vanrednoj sednici, glasalo je 225 poslanika.
17. februara 2008 - Kosovski parlament proglasio nezavisnost, posle čega je usledilo veliko slavlje na ulicama svih većih gradova na Kosovu. Tokom nekoliko narednih dana, nezavisnost Kosova priznali: SAD, Turska, Albanija, Austrija, Nemačka, Italija, Francuska, Velika Britanija, Australija, Poljska... Do sada, nezavisnost Kosova priznalo 69 zemalja.
14. februara 2008 - Vlada Srbije donela Odluku o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti.
19. decembra 2007 - Savet bezbednosti UN nije doneo nikakve zaključke u vezi sa pitanjem budućeg statusa Kosova. Srbija zatražila nastavak pregovora i usprotivila se slanju misije EU na Kosovo bez prethodne odluke UN. Sejdiju je izjavio da je za status Kosova nezavisnost jedino prihvatljivo rešenje.
10. decembar 2007 - Trojka pregovarača EU, SAD i Rusije, posle 120 dana pregovora, okončala misiju. U izveštaju Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Aleksandra Bocana Harčenka navodi se da Beograd i Priština nisu postigli sporazum o budućem statusu Kosova i da su se obe strane obavezale na uzdržanost od nasilja. Beograd je zatražio nastavak pregovora, a kosovski Albanci ne odustaju od proglašenja nezavisnosti.
27-28. septembar 2007 - Šefovi diplomatija zemalja Kontakt grupe istakli su, u Njujorku, opredeljenje za sporazumno rešenje statusa Kosova, koje bi potvrdio Savet bezbednosti UN.
Direktni pregovori predstavnika Beograda i Prištine, posle kojih su kosovski Albanci predstavili predlog sporazuma o "uspostavljanju dobrosusedskih odnosa između država Srbije i Kosova", što su srpski zvaničnici glatko odbili.
10. avgust 2007 - Trojka pregovarača EU, SAD i Rusije počela novu, 120 dana dugu, rundu pregovora. U posredničkoj trojci jasne su podele na ruski i američki stav - Rusija navodi da je Ahtisarijev paket propao i da pregovore ne treba ograničavati vremenski, dok SAD traži rešenje za 120 dana i na osnovu plana izaslanika UN.
20. jula 2007 - Suočeni sa jasnom pretnjom ruskog veta, SAD i pet članica EU odustali su od nastavka procesa rešavanja statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN i najavili da će dalju brigu o tom procesu, već krajem meseca, preuzeti šestočlana Kontakt grupa. Američki predsednik Džordž Buš, nekoliko dana kasnije, rekao da je vreme da Kosovo postane nezavisna država.
13. jula 2007 - Sjedinjene Američke Države i članice EU podneli Savetu bezbednosti novi, peti predlog rezolucije o Kosovu, kojom se Srbima i kosovskim Albanacima ostavlja još 120 dana za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja, ali bez automatizma u sprovođenju plana Martija Ahtisarija, ukoliko ti pregovori ne urode plodom.
25. aprila 2007 - Savet bezbednosti, na zahtev Beograda i Moskve, uputio na Kosovo posebnu misiju koja je za četiri dana utvrdila stanje na terenu pošto je nekoliko država-članica tog tela "izrazilo rezerve u pogledu rešenja" koja je predložio Ahtisari.
26. marta 2007 - Ahtisari, u konačnom izveštaju Savetu bezbednosti, predložio nadgledanu nezavisnost kao rešenje statusa Kosova. "Reintegracija Kosova u Srbiju nije realna opcija, zbog čega je međunarodno nadgledana nezavisnost najbolje rešenje", naveo Ahtisari.
2. februara 2007 - Ahtisari predstavio nacrt rešenja, koji je Srbija odmah odbacila, dok su ga podržali kosovski Albanci. Iako se u dokumentu nigde implicitno nije pominjala reč nezavisnost, Kosovu je dato za pravo da aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama, formira oružane snage i usvoji nacionalne simbole.
20. septembra 2006 - Ahtisari u Njujorku upoznao Kontakt grupu sa tokom pregovora. "Kako ovaj proces ulazi u ključnu fazu, ministri se nadaju trajnom rešenju poslednjeg velikog pitanja u vezi sa raspadom Jugoslavije".
24. jula 2006 - Održana prva runda pregovora o statusu Kosova na najvišem nivou, pri čemu je predsednik Srbije Boris Tadić kosovskim Albancima ponudio suštinsku autonomiju u granicama Srbije, što je predsednik Kosova Fatmir Sejdiju odbacio, navodeći da je nezavisnost jedino rešenje na koje će Albanci pristati. "Beograd je voljan da da sve osim nezavisnosti, a Priština ne želi ništa osim nezavisnosti", izjavio je Ahtisari.
februar-septembar 2006 - Deset rundi pregovora održano u Beču.
Januar 2006 - Kontakt grupa potvrdila pregovaračke principe i pozvala Beograd i Prištinu da konstruktivno rade sa Ahtisarijem, kako bi došli do realnih rešenja za mnoga teška pitanja koja treba da budu razmotrena.
11. novembra 2006 - Bivši finski predsednik Marti Ahtisari odabran za glavnog pregovarača i, deset dana kasnije, stigao u Prištinu, čime je i praktično počeo pregovarački proces.
24. oktobra 2005 - Savet bezbednosti UN dao zeleno svetlo za početak pregovora o budućnosti Kosova. Ambasadori najmoćnijeg tela svetske organizacije podržali su predlog tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana da počnu pregovori o statusu Kosova.
7. oktobra 2005 - Kontakt grupa usvojila principe rešavanja statusa Kosova, u kojima se navodi da to rešenje treba da bude u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava, demokratijom i međunarodnim pravom i da doprinese bezbednosti u regionu.
Prvi čovek Hisaši Ovada
Od 15 sudija tog suda, koje bira Generačna skupština UN, devet dolazi iz država koje su priznale Kosovo, odnosno iz Japana, Sijera Leonea, Jordana, SAD, Nemačke, Francuske, Novog Zelanda, Velike Britanije i Somalije. Preostalih šest sudija je iz Slovačke, Kine, Meksika, Maroka, Rusije i Brazila.
Predsednik: Hisaši Ovada (Japan); potpredsednik: Peter Tomka (Slovačka).
Sudije: Abdul G. Koroma (Sijera Leone); Aun Šaukat Al-Kasuna (Jordan); Tomas Burgental (SAD); Bruno Zima (Nemačka); Roni Abraham (Francuska); Kenet Kit (Novi Zeland); Bernardo Sepulveda-Amor (Meksiko); Muhamed Benuna (Maroko); Leonid Skotnjikov (Rusija); Antonio A. Kansado Trindade (Brazil); Abdulkavi Ahmed Jusuf (Somalija); Kristofer Grinvud (Velika Britanija); Ksu Hankin (Kina).
