Izvor: Danas, 18.Maj.2015, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avangardisti i akmeisti
Takođe je, naročito kada je reč o Mandeljštamu, odlučujući uticaj imalo ponovno čitanje nekih klasičnih grčkorimskih i italijanskih renesansnih pesnika. Upravo je u časopisu Apolon Gorodecki objavio esej pod naslovom "Neke tendencije u savremenoj ruskoj poeziji". I akmeisti su imali svoju publikaciju, zvala se Hiperboreja. Ahmatova je učestvovala i kao sekretarica u Pesničkoj radionici, koju su osnovali Gumiljov i Gorodecki 1911. godine.
Sukob između avangardista i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << akmeista trajao je dugo i imao svoje dramatične trenutke. Recimo, kada je 1922. godine, pošto je Gumiljov već bio pogubljen, Vladimir Majakovski izrekao sledeće reči oštre kritike na račun pesnika i njegove bivše supruge: "Šta nas zanimaju, u našem gvozdenom dobu, intimnost ložnice Ane Ahmatove i helenski motivi Nikolaja? Oni se ne mogu smatrati pesnicima." Majakovski ih je okvalifikovao kao epigone i kontrarevolucionare u okviru estetike raskida. Na kraju ih je zvao "smešnim anahronizmima". Ahmatova se nije osvrtala na njegove napade. U jednoj pesmi u martu 1940, pod naslovom "Majakovski 1913. godine", koja pripada zbirci pesama Trska, ona ga pravda: "...Sve čega se taknu - činilo se / ne onakvim kakvo do tad beše, / to što rušio si - rušilo se, / osudom je tukla svaka reč. / Usamljen i retko zadovoljan / šibao, nestrpljiv, udes svoj, / znao da ćeš slobodan i voljan / uskoro poći u veliki boj..." U Psu lutalici sigurno su znali za Mandeljštamov članak "Budućnost akmeizma", napisan 1913, ali objavljen 1919, kao i za njegovo čvrsto uverenje "volite postojanje stvari više nego same stvari i svoje biće više nego sebe same". Od stola do stola u Psu lutalici sigurno je kružio, u decembru 1912, prvi manifest avangardista pod naslovom Šamar javnom ukusu čiji su potpisnici bili Majakovski, Burljuk, Kručonih i Hlebnikov. Tadašnjih gosti kafea bili su i njegovi novi čitaoci koje su futuristi hteli da pridobiju za sebe, kao "one koji čitaju novo, iskonsko, neočekivano". Ruski futuristi - poput svojih drugova u ostalim zemljama - shvatali su poetsku reč kao nešto što ima vrednost samo po sebi, bez ikakve druge relacije sa smislom ili stvarnošću. Svi ovi umetnički pokreti pojavili su se i razvijali u godinama pre revolucije i Prvog svetskog rata. Futurizam se okončao ubrzo nakon preuzimanja vlasti od strane sovjeta. Akmeizam je preživljavao skupa sa svojim stvaraocima i istovremeno umirao sa smrću svakog od njih ponaosob. Ahmatova ga je rastočila u vlastitom stilu i iskustvu.
Dok sedim, i ispijam kafu u novom Psu lutalici, zamišljam usplahirenost tih ljudi punih nade i radosti, kako silaze i penju se ovim stepenicama kafea. Preko puta ovog lokala nalazi se drugi sa istim karakteristikama, Šumska malina.
Iz knjige "Gradovi u kojima umine bol". Prevod sa španskog
Biljana Isailović. Izdavač:Arhipelag
