Izvor: Vesti-online.com, 07.Jul.2018, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Artemijev prst u oko Grigoriju

Na molbu nekih Srba na privremenom radu u Nemačkoj Eparhija raško-prizrenska u egzilu osnovala je svoju novu katakombu. Posvećena je Pokrovu Presvete Bogorodice i nalazi se u Frankfurtu, a prva liturgija služena je 17. juna pred oko 60 vernika.

Reporter "Vesti" je mesto održavanja prve bogoslužbe pronašao je u jednoj kućici, jednoj od stotinak koje se nalaze u Udruženju baštovana u delu grada Hauzen.

Iza kućice se pojavio čovek koji je rekao da ne želi i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da nije kompetentan da daje izjave za novine, da bi kratko posle toga počeo da priča, pod uslovom da se njegovo ime ne spominje.

Prema njegovom kazivanju, ljudi koji su prisustvovali liturgiji su srpski pravoslavni vernici koji smatraju da je SPC poslednjih 10 godina krenula drugim pravcem od onoga kako se ranije služilo Bogu.

Kao primere, naveo je sve češća zajednička bogosluženja sa Evangelističkom crkvom i, kako tvrdi, odricanja od mnogih pravoslavnih običaja i verovanja zarad novca.

Navodi da oltari u crkvama u kojima se služe liturgije i ostali obredi uglavnom nisu okrenuti ka istoku, kako nalaže pravoslavni zakon, kao da se ubiraju znatne sume novca od vernika za obrede.

- Vernici Eparhije raško-prizrenske žele da se opet veruje u Boga kao što je učio Sveti Sava i naši drugi sveci - rekao je naš sagovornik i zamolio da ih ne nazivamo sektom.

Da podsetimo, SPC je penzionisala, a potom na jesenjem Saboru 2010. godine i raščinila vladiku Artemija.

Istovremeno je podnela krivične prijave zbog nasilja i uzrupacije imovine, a vladiku su teretili za nepravilnosti i pronevere. Zanimljivo da do danas te optužbe nisu dobile potvrdu na sudu, što Artemijevi sledbenici vide kao dokaz da je istina na njegovoj strani.

Sam vladika je negirao optužbe, tvrdeći da je reč o političkom progonu zbog njegovog stava prema ekumenizmu i Kosovu i Metohiji.

Pre četiri godine patrijarh Irinej ga je pozvao da se "u pokajanju s puta raskola vrati u svešteno jedinstvo", ali je Artemije to odbio.

"To nam, između ostalog, potvrđuju i depeše iz Ambasade SAD u Beogradu, koje u javnost iznos i Vikiliks. U njima se nalaze razgovori pojedinih arhijereja SPC, pa i patrijarha sa ambasadorima, u kojima se u više puta govorilo o vladiki Artemiju i njegovim tvrdim stavovima kada je u pitanju Kosovo i Metohija... Smenom Artemija tražilo se brže rešenje pitanja Kosova i Metohije", naveo je tada Artemije u pismu.

Godine 2015. isključen je iz crkve, i to je prvi slučaj u istoriji SPC da vladika bude potpuno ekskomuniciran. Ali ni ova odluka njegove doskorašnje sabraće u manitiji nije umanjila popularnost među vernicima Artemijevog učenja koje se može svesti na - vraćanje svetosavskom učenju, odbacivanje ekumenizma i neodricanje od Kosova i Metohije.

O prvoj liturgiji eparhije u egzilu zamolili smo za komentar oca Simona Turkića, koji je ujedno i predsednik Crkvene opštine Frankfurt.

- Imamo našu, Srpsku pravoslavnu crkvu. Imamo Hram Vaskrsenja Gospodnjeg na Galusu i iznajmljeni hram Svetog Luke na Betovenplacu. U gradu Frankfurtu ne postoji više nikakvo kanonsko bogoslužbeno mesto SPC - bio je kratak otac Simon.

Raško-prizrenska eprahija u egzilu ima više od 30 katakombi i to ne samo u Srbiji. Arhimandrit Pantelejmon je na dalekim Filipina u misionarskoj službi.

Neki Rusi su takođe tražili blagoslov, nezadovoljni ekumenizmom Ruske pravoslavne crkve.

Horepiskop Naum kaže da su objekte u kojima se mole Bogu nazvali katakombama zato što su progonjeni kao u vreme ranog hrišćanstva.

- I sada postoji progon, nije u krvi kao onda, ali pogledajte snimke da vidite kako je bilo u manastiru Duboki potok i kako su se poneli prema vladici Artemiju - kaže horepiskop Naum.

Već postoje tri katakombe u Rusiji, gde služe Rusi, ali kao klirici Raško-prizrenske eparhije u egzilu.

Sledbenici vladike Artemija koriste i manastir Prepodnog Justina Ćelijskog u selu Stara Lipovica kod Barajeva, gde stoluje horepiskop Naum. On kaže da su im supružnici Miroslav i Mira Stevančević, koji su dugo radili u Australiji, ustupili imanje od tri hektara i kuću od 300 kvadrata.

- Oni su mi 2012. platili putne troškove i boravak u Australiji, a ja sam tamo držao predavanja i skupljao prilog od naših Srba koji su već imali dovoljna saznanja o tome šta se sve dešavalo sa vladikom Artemijem.

Ljudi su videli šta radi ovi ekumenisti, kako narušavaju crkvene kanone, da im je sve omiljeniji papski put i papski prsten, da su skrenuli sa puta Svetog Save i krenuli put Rima i Brisela - kaže horepiskop Naum.

Od sakupljenih 32.000 australijskih dolara počela je gradnja, a nastavljena je sa prilozima drugih vernika u Srbiji i inostranstvu.

Na Ivanjdan, vladika Artemije služiće liturgiju u manastiru Svetog Nikite remezijanskog u Vrgudincu, još jednom ktitorstvu iz dijaspore, ovoga puta Srbina iz Kanade.

Nastavak na Vesti-online.com...