Izvor: Blic, 19.Sep.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrić među hitovima
Da li bestseleri sa Zapada ugrožavaju našu kulturu, smanjuju čitanost dobrih knjiga, da li bi nam bilo bolje bez njih? Ova pitanja su odjednom iskrsla dok sam gledao TV „Dvougao“ (B92), u kojem su govorila dva dobra, zanimljiva i obaveštena pisca, Mihajlo Pantić i Vladislav Bajac.
Zbog njih sam s bolom u srcu napustio sportski prenos i nisam zažalio. Imalo se šta čuti, premda je razgovor išao u dva odvojena monologa, sa mnogo diplomatskog obzira i međusobnog komplimentiranja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (uz čudne tvrdnje da naši autori nisu gori od evropskih!). Dobro. I u jednom trenu, Bajac koji je i urednik i vlasnik sjajne izdavačke kuće "Geopoetika”, izjavi da prenošenje knjiga sa velikih lista bestselera deluje štetno na tiraže drugih, važnijih knjiga. Ovo je ozbiljno kulturološko pitanje, ali ne verujem da ovde važi pravilo spojenih sudova: neko voli popa, neko popadiju!
Još neobičnija mi je bila njegova tvrdnja da na listama bestselera caruje prosečnost. Zbunila me je ova elitistička nadmenost. Zar u ovoj kulturi, gde je za 90 odsto dela prosečnost nedosegnut ideal, nas ugrožava prosek?
Obaška što to nije tačno: zahvaljujući bestseler listama najznačajnija dela stižu do nas, od Markesovih „Sto godina samoće" do najnovijeg američkog čuda „Tigrova žena" mlade spisateljice rođene na ovim prostorima Tee Obreht.
Pomenut je glavni krivac, kuća "Laguna”, iz koje ne znam nikog živog (premda stalno slušam tračeve o poreklu kapitala). Ali ako ostavim po strani gomile tzv. domaćih bestselera, gde caruje čisto smeće i skribomanija, među prevedenim knjigama našao sam, pomenimo uzgred, pet knjiga sjajnog esejiste Bila Brajsona, šest knjiga Marija Vargasa Ljose, knjige klasika noara Rejmonda Čendlera... I komplet od šest knjiga Ive Andrića, celokupni njegov pripovedački opus, vredniji od tri okrugla stola posvećena našem nobelovcu. Očigledno nema crno-belo. Važne su i nijanse.
